Izletnici ili izgrednici

Konzerve, plastične i staklene flaše, papirne i najlon kese, ostaci svežeg i pečenog mesa, ljuske od jaja, kora od krastavaca, lišće od rotkvica i zelene salate, pera mladog luka, ogrisci jabuka, skeleti riba ispečenih na roštilju, tone opušaka, plastične gajbe, ambalaža od jogurta i ko zna čega, vlažne maramice, poneko ćebe, stara prostirka, iscepani dušek... Zgarišta posle roštiljanja sa neugašenim, blago tinjajućim žarom na travi, tek metar, dva od table koja upozorava da je zabranjeno paljenje vatre.

I svo to đubre, za pola dana, posle prvomajskog opuštanja u prirodi, na izletištima i u zelenim beogradskim oazama, ali i širom Srbije. Apelovala su komunalna preduzeća da građani povedu računa i ne ostavljaju za sobom razbacano smeće. Da, neki su se odazvali i spakovali otpatke u kese, a te kese prislonili uz drveće, ili ih ostavili tu, gde su odmarali. Zar nisu poslušali apel?

Nebriga za higijenu i prirodu oko nas je, čini se, kao deo folklora. Ja ću da se provedem, pojedem, popijem a ko će iza mene da skloni, to me ne interesuje.

Prvog maja 2012. godine, celogodišnja akcija „Očistimo Srbiju” pretvorila se u akciju „Zaprljajmo Srbiju”. Televizijski snimci, novinske fotografije, prizori između topčiderskih i košutnjačkih stabala, sa zelenih površina Ade Ciganlije, iz avalske hladovine delovali su nestvarno, zastrašujuće. Kao da se na tim mestima vodila teška bitka između izletnika i izgrednika. Šta god je ko imao od đubreta ostavio je iza sebe. A građanska kultura?

Broj onih koji su poneli svoje smeće je, izvinjavamo se savesnim izletnicima, neznatan.

A gde su ostali dani planete zemlje kada se skretala pažnja na značaj očuvanja prirode, šta je sa proklamovanjem poštovanja zakona i propisa u oblasti očuvanja životne sredine kao temelja na kojem se gradi budućnost? Šta su rekli na ove prizore gomile otpada prijatelji životne sredine, ekološka društva, čuvari prirode, borci za čisto okruženje… Komunalni inspektori izgleda nisu zašli u gradske šume. Ili ih niko nije video da su tu prošetali, opomenuli… Bio je praznik, a tada kaznena politika ne važi? Da je neko platio kaznu od 2.500 dinara koliko je minimalno za nepropisno bacanje smeća možda bi se drugi opametili!

Čistači na Adi Ciganliji su radili dok su izletnici još bili tamo. Morali su. Radnici „Čistoće” nisu imali vremena da predahnu u vreme praznika. Tek što su napustili i očistili nehigijensko naselje nedaleko od luksuznog Belvila, prionuli su na izletišta. Za jedan dan samo iz Košutnjaka, sa Avale i Ade odneli su 150 kubika smeća, tri puta više nego inače za mesec dana sa istih mesta. Kad se preračuna, kao da su ispraznili 150 prepunih kontejnera.

I svakog prvog maja, sve je više „građana” koji imaju jedinicu iz opšte higijene!

„Setite se šta ste juče radili. Pa, ako vas nije sramota, radite to isto i danas”, rekao je Duško Radović.