Uspomene na bolju prošlost

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Iako je objavljen dan pre Petričećeve karikature u nedeljnoj „Politici”, veliki tekst novinarke „Njujork tajmsa” Džinan Brovnel takođe govori o jadnom stanju institucija kulture u Beogradu i Srbiji, čije su metafore zatvoreni glavni muzeji, Narodni i Muzej savremene umetnosti. Zatvoreni da bi se obnovili – a kada će biti ponovo otvoreni, ne zna se.

U seriji o kulturnim scenama Istočne Evrope koju najugledniji američki dnevnik objavljuje još od početka ove godine, beogradska je dobila veliki komplimnt – zbog onoga što je nekad bila: „Pre dve decenije, pre nego pšto se Jugoslavija raspala, Beograd je ne samo bio u centru jugoslovenske umetničke scene, već je takođe bio napredni centar Evrope za konceptualnu i umetnost performansa”.

Sada su to samo uspomene, a dva ruinirana muzeja su simboli današnjeg stanja. Muzej savremene umetnosi, konstatuje novinarka „Tajmsa”, jedan je od najstarijih u Evropi u svojoj oblasti., sa „fantastičnom zbirkom moderne i savremene umetnosti koja obuhvata ceo 20. vek, uključujući i radove Endi Varhola, Dejvida Hoknija, Žoan Miro, kao i dela nekih najvažnijih umetnika bivše Jugoslavije, Marine Abramović, Raše Teodosijevića i Milice Tomić”.

Na pitanje kada će taj muzej, zatvoren 2008. biti ponovo otvoren, njegov glavni kustos Dejan Sretenović nije imao odgovor. Radovi su dobro krenuli u prvoj godini, obnovljeni su krov i podzemni deo, a onda su došla kresanja budžeta i svetska kriza. Za dovršetak obnove potrebno je 6,5 miliona evra kojih nema. Dejan Sretenović smatra da to ipak nisu toliko velike pare čak i za siromašnu zemlju u dubokoj krizi i da je veći problem „nedostatak političke volje”.

Čitaocima „Njujork tajmsa” je predočena i slična tužna sudbina Narodnog muzeja, koji u svojoj zbirci ima i dela Matisa, Van Goga, Ticijana i Pikasa. Za publiku je zatvoren pre 10 godina i još je neizvesno kada će početi obnova galerija gde su ova dela nekad bila izložena.

„Kako neko može da diplomira istoriju umetnosti ako nikad nije bio u Narodnom muzeju da vidi šta je sve tamo, ili nije imao šansu da uđe u Muzej savremene umetnosti. Cela jedna generacija nikad nije videla ove zbirke, kako je to moguće”, citiran je umetnik i kustos Vladimir Jeremić.

Pored nedostatka prostora za izlaganje, u tekstu se kao problem današnje umetničke scene Beograda navodi i nedostatak umetničkog tržišta, lanca čije su karike: umetnici, galerije, kustosti, dileri, kolekcionari, mediji i muzeji – međusobno povezane. Poduhvata da se to promeni ima, konstatuje Džinan Brovnel, navodeći primere prošle godine osnovane asocijacijacije Nezavisna kulturna scena Srbije i još živog Oktobarskog salona koji se finansira iz državnog budžeta. Što se državnih para za kulturu tiče, „Njujork tajms” navodi procenu Saše Janjića, kustosa „Remonta”, asocijacije nezavisnih umetnika, da dok 70 odsto svih kulturlnih programa organizuju nezavisne i grupe i pojedinci, oni primaju samo 20 odsto državnih sredstava za kulturu.

Sve u svemu, kako je američkoj novinarki izjavio Miroslav Karić, takođe iz „Remonta”, „postoji široko polje kreativnosti, entuzijazma i energije, dosta zanimljivih umetnika, grupa i inicijativa koji se svakodnevno bore protiv problema”.

Ukratko, na beogradskoj kulturnoj sceni je mnogo entuzijazma i malo para. Ali uprkos tome, ona „čeka svoj momenat” – što je i poruka iz naslova opširnog pregleda objavljenog u subotnjem „Njujork tajmsu”.