Naš izbor, naše kajanje

Vlada je na poslednjoj sednici donela odluku o subvencionisanju kredita privredi za likvidnost. Reč je o kratkoročnim pozajmicama, do 18 meseci, uz kamatu od 3,5 odsto na kredite indeksirane u evrima, a za dinarske biće referentna kamatna stopa NBS. Trenutno je 10,5 odsto. Do kraja ove godine za tu namenu biće obezbeđeno, kako je rekao ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, 300, a za dogodine planirano je još 700 miliona evra. Cilj je da se finansijski pomogne privredi ogrezloj u besparici.

Vlada je učinila svoje. Sada je na bankama da se izjasne da li su zainteresovane za ovakvu ponudu. Ako je suditi po prethodnim iskustvima – većih problema ne bi trebalo da bude, jer banke uz pomoć države smanjuju rizike i lakše plasiraju skupa sredstva. Ima, naravno, i zamerki, koje nisu sasvim bez osnova, da se ovim potezom vlada stavlja u poziciju agenta banaka, jer izigravajući žiranta namamljuje im klijentelu i plaća deo kamate.

To je jedna strana medalje. Druga je mnogo životnija i bolnija. Privreda, ili ono što od nje još radi, suočena je ne samo sa rastom kursa i inflacije, nego i padom izvoza, industrijske proizvodnje, zaposlenosti… O velikim dugovima i deficitima da se i ne govori. U takvim okolnostima, razume se, nema jevtinih zajmova, niti će ih biti.

Da li će ovaj potez vlade nešto suštinski izmeniti? Ekonomisti ne veruju, jer privreda već petinu uzetih kredita od banaka nije u stanju da vrati na vreme. Zbog tih i ostalih rizičnih plasmana banke drže čak 3,2 milijarde evra na posebnim računima. A sve to debelo košta one koji su u stanju da blagovremeno plaćaju i vraćaju pozajmljeni dinar.

I u privrednim krugovima kažu da potez vlade sa subvencionisanim kreditima neće mnogo pomoći prezaduženoj privredi. Procenjuje se da čak 70 odsto firmi neće biti ni u stanju da se zaduži po tim, relativno, povoljnim uslovima. Zbog čega? Zato što imaju, između ostalog, užasne kreditne istorije s kojima ne mogu da prođu kod Kreditnog biroa Udruženja banaka. Biće eliminisani jednim jedinim upitom.

I sada se dolazi do pitanja u kakvom to privredno-finansijskom miljeu rade i posluju naša preduzeća kada nisu sposobna da se zaduže ni uz podršku države. Mnogi tvrde da većina naših firmi ne bi bila u stanju da vraća i džabe date zajmove. Bez promila kamate. A da to nije daleko od istine svedoči i činjenica da priličan broj firmi, koje su uzele zajmove od republičkog fonda za razvoj s kamatom od svega pola procenta i uz ostale pogodnosti, nije u stanju da ih na vreme servisira. Na stranu oni koji su zloupotrebili te pozajmice pa ih sada država juri i preti im zatvorom.

I sada smo tu gde jesmo. Manji deo privrede, koji još može da se zaduži, naći će se pred dilemom kao u onoj priči o tamnom vilajetu – ako uzmeš kajaćeš se, a ako ne uzmeš – opet ćeš se kajati. Naš izbor i naše kajanje, sve dok država osetnije ne rastereti privredu, a svojim umerenijim trošenjem pokaže da se može živeti bez kredita.