Carevo novo odelo

Zdravstveni sistem Srbije i Fond za zdravstveno osiguranje Srbije su carevo novo odelo koje se narodu iznova lažno opisuje! Ali avaj, sve je to privid, car je potpuno go! Treba imati političke hrabrosti i reći narodu istinu: „Gotovo je! Nema više para i ne mogu se više dobiti krediti ni od koga za tu vreću bez dna, za taj generator korupcije i nejednakosti među građanima!”

Šta raditi? Isto što se u Las Vegasu radi sa kockarnicama koje više nisu rentabilne! Stručnjaci za eksplozive postave štapine tačno na određena mesta, aktivira se detonator i kockarnica-hotel ruši se do temelja, ali tako da sve oko nje ostane potpuno neoštećeno. Onda se na tom mestu napravi nova kockarnica, potpuno drugačija, koja počne da donosi novac!

Dakle, postojeći zdravstveni sistem i sistem zdravstvenog osiguranja Srbije treba srušiti do temelja i izgraditi novi sistem, koji je primeren ekonomskoj moći zemlje i postojećem društvenom uređenju. Novi sistem bi se zasnivao na mudrosti velikog lekara iz Kraljevine Jugoslavije, profesora dr Andrije Štampara: „Lekar je socijalni radnik, on treba da traži pacijenta, a ne obrnuto!”. Kako ovaj ideal ostvariti?

1. Ceo novi sistem zdravstvene zaštite zasnivao bi se na privatnom lekaru opšte medicine, koji radi u svom domu. Država mu plaća određeni mesečni paušal. Lekar brine o zdravlju određenog broja porodica koje žive u okruženju njegovog doma, tako da on može doći do njih peške za deset minuta.

To i samo to je primarna zdravstvena zaštita. Lekar barem jednom u tri meseca obavezno najavi svoj dolazak u porodicu, pregleda sve ukućane, proveri njihove uslove stanovanja, zdravstveno ih prosvećuje, proverava da li se ispravno uzimaju lekovi, ako su neophodni, i drugo. Građanima je ova usluga plaćena kroz zdravstveno osiguranje.

Svi građani imaju broj mobilnog telefona svog lekara i u hitnim slučajevima mogu ga uvek pozvati. Država treba da odredi koliko pregleda mesečno je besplatno, a iznad tog broja plaća se po jedinstvenoj tarifi.

2. Domovi zdravlja se ukidaju i na njihovom mestu osnivaju se državne mesne poliklinike u koje lekar opšte medicine upućuje svoje pacijente za laboratorijske pretrage, ultrazvuk, rendgensko snimanje, pedijatrijski i ginekološki pregled. To je sekundarna zdravstvena zaštita i besplatna je samo do broja usluga koje država odredi, preko tog broja plaća se po jedinstvenoj tarifi.

3. Isključivo lekar opšte medicine odlučuje da li je neophodan uput za pregled specijaliste u opštim i specijalizovanim bolnicama i kliničkim centrima, koje predstavljaju tercijarnu zdravstvenu zaštitu. Ukoliko pacijent insistira na uputu i pored protivljenja svog lekara, preglede plaća svojim privatnim zdravstvenim osiguranjem.

Fond zdravstvenog osiguranja plaća samo operacije u slučaju neposredne životne ugroženosti. Sve ostale operacije plaćaju se iz privatnog zdravstvenog osiguranja koje bi što veći broj građana trebalo da ima.

Na taj način rešila bi se odmah besparica bolnica, a mito i korupcija u bolnicama bi nestali, jer bi pacijente štitile njihove osiguravajuće kompanije i njihovi medicinski timovi. Besmislena državna finansiranja zdravstvenih usluga poput „promene pola” treba ukinuti. Prvo zbog toga što pol ne može i nikada neće moći da se promeni, a drugo zbog toga što je u pitanju estetska usluga.

4. Država odmah zapošljava sve nezaposlene lekare tako što će raditi u svom domu. Interesovanje za specijalizacije naglo će pasti, jer će ovako koncipirana uloga lekara opšte medicine postati veoma privlačna za diplomirane medicinare. Umesto zastrašenog kapitovanog „izabranog” državnog službenika i saobraćajca, lekar opšte medicine postaje ključni igrač zdravstvenog sistema sa beskrajno izazovnim i zanimljivim poslom.

Postojeći državni lekari opšte medicine napuštaju domove zdravlja i nastavljaju da rade kao privatni lekari u svom domu. Njihov paušal bio bi manji od njihove sadašnje plate, ali bi ukupna zarada bila veća, mnogo veća! Oni na ovaj način treba da iskažu svoju solidarnost sa nezaposlenim lekarima, među kojima su i njihova deca!

Ukoliko se nastavi sa zavlačenjem glave u pesak, Srbija ne samo da će ostati na poslednjem mestu u Evropi po kvalitetu zdravstvenih usluga, već će ući u svetski donji dom zajedno sa nerazvijenim zemljama.

*Profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, predsednik Sekcije za higijenu SLD