Plantaža za 350 berača

Vojvoda Stepa – U voćnjak na oko 120 hektara, sa 200.000 stabala, u fazi berbe svakodnevno uđe 350 radnika. Reč je o najsavremenijem zasadu voća u našoj zemlji, sa zalivnim sistemom koji je poslednje dostignuće u toj oblasti. Većina roda sa plantaže, na kojoj je 40 hektara jabuke, 20 šljive i po 15 hektara kruške, kajsije i višnje, uglavnom odlazi na strana tržišta.

Pre desetak godina privatizovana je zemljoradnička zadruga, ulaganjem iz Nemačke, nakon čega su stručnjaci potvrdili da je zemljište pogodno za zasad voća, dodavši da je vrlo bitno što je u blizini kanal Dunav–Tisa–Dunav.

Vreme je pokazalo da će se uloženi novac isplatiti i da odavde svake godine šleperi odvoze na hiljade tona voća. Što je najvažnije, ono odlazi preko granice, a danas najviše u Rusiju. Ova plantaža je dostigla zavidan kvalitet, pa se vrlo brzo dokazala na tržištu, kaže direktor Slobodan Radosavljević, Beograđanin koji je zavoleo plantažu i selo.

On kaže da se na ovom primeru vidi da je voćarstvo naša šansa koju država treba da iskoristi. Voćarstvo je pogodno za domaćinstva koja nemaju mnogo zemlje, a u kojima, naročito u selima, ima nezaposlenih i mladih ljudi. Država bi trebalo da ih organizuje, da proizvode kvalitetno voće i da onda zajedno nastupaju na stranom tržištu. Ekonomisti znaju da je za veliku proizvodnju naše tržište tesno. Može se mnogo uraditi, ako se angažuju i lokalne samouprave, što je ovde bio slučaj, kaže Radosavljević. Prema njegovim rečima, plantaža je preživela i tri izuzetno teške godine do 2012. Dogodila se nezapamćena hladnoća koja je dovela do izmrzavanja, a onda i suša, ali su drastične posledice sprečene modernom proizvodnjom.

„Bio star“, firma u koju je uključena plantaža, može da bude samo podrška malim proizvođačima, jer je napravila prodor na tržištu, organizovala proizvodnju za primer manjim poljoprivrednim gazdinstvima. Na taj način podstiče razvoj celog kraja. Pored desetak stalno zaposlenih, u sezoni se ovde angažuje i 350 radnika dnevno. Firma godišnje izdvoji oko 130.000 evra za sezonske radnike koji beru voće, što je znatan prihod za nezaposlene i u okolnim selima. Oni uberu više od 4.000 tona voća, pa se u sezoni na stranom tržištu može inkasirati oko 1,5 miliona evra.

Iako se naše voće već afirmisalo u svetu, naši prekupci uvoze lošije voće iz inostranstva, pa ga preprodaju u Rusiji. Tako se na tržištu na kojem inače nema dovoljno tih proizvoda pojavila i priča o navodnim sumnjivim jabukama našeg porekla, što srozava ugled srpskih proizvođača.

Juče su stručnjaci sa beogradskog i novosadskog univerziteta obišli plantažu u ovom selu. Voće je dobro ponelo i mraz mu nije naneo veliku štetu.

Đ. Đukić