Kraj besplatnog novinarstva

Više od tri stotine američkih listova krenulo je stopama „Njujork tajmsa” i uvelo naplatu čitanja svog sadržaja na internetu. To sad čine „Vašington post” i „San Francisko kronikl” a nove mere, koje znače kraj besplatnog novinarstva, šire se ubrzano i na sajtove evropskih novina.

U Engleskoj primere „Fajnenšel tajmsa” i „Tajma”, sledi „Telegraf” i konačno, najtiražniji tabloid „San”. Ni Nemci ne sede skrštenih ruku, tabloid „Bild” uvodi naplatu, a „Velt” je to već učinio.

Drugim rečima neće više biti besplatnog čitanja novina na internetu. Štampane medije internet je suočio sa najvećim izazovom od njihovog postanka, a mnogi su proricali skoro gašenje novina.

Informacije su odjednom postale dostupne svima, besplatno i u neograničenim količinama. Činilo se da su novinari postali višak jer razvojem društvenih mreža, blogova, porodičnih sajtova, ukazala se prilika da svi mi pomalo postanemo reporteri, izveštači, komentatori…

Nastupila je era „totalnog novinarstva” čije su se veština i suština sveli na dve reči „copy-paste”. Amorfna informativna džungla, savršen prostor za spinovanje javnosti i širenje hiljada besmislenih „informacija” za koje se posle ispostavi da su obična laž ili deo marketinške kampanje.

U savremenom globalnom selu na prvom mestu je zabava pa tek onda informisanje javnosti.
Potpunom profanisanju novinarske profesije doprineli su novinari koje je neko, nekim čudom, ubedio i godinama držao u zabludi da je potpuno normalno da se proizvod njihovog rada, bez ikakve naknade, slobodno nudi i prenosi internetom.

Tako je na novinskim sajtovima bilo više besplatnog sadržaja nego u njihovim štampanim izdanjima za koje dobijaju novac. Van pameti.

Vikiliks je jedna od prelomnih tačaka koja je valjanje globalne medijske grudve okrenula na drugu stranu. U borbi sa najmoćnijom silom današnjice, Vikiliks je mogao poverljive depeše da uputi na stotine hiljada blogova i sajtova ali je odabrao i oslonio se na pet najuglednijih novina u svetu. Biće, ipak, da nismo baš svi novinari.

Vlasnici medija su shvatali da su vesti postale jedina besplatna roba u svetu. Hteli su to da promene, ali bez uspeha. Rupert Mardok je pokušavao da ograniči „Gugl” u pretrazi vesti iz njegovih listova, ali je tu bitku glatko izgubio.

„Njujork tajms” je lane objavio da je prvi put u istoriji više zaradio od prodaje novina nego od oglasa. To je uspeo zahvaljujući odličnoj prodaji elektronskog izdanja koje već ima 650.000 pretplatnika.

Promenili su poslovnu filozofiju po kojoj su novinski tekstovi besplatno prenošeni na sajt, u želji da povećaju posetu, privuku čitaoce i – oglašivače.

Iako oglašavanje na internetu raste postalo je jasno da novinarstvo ne može da živi od banera. Stvari se vraćaju na početak. Novinski tekstovi se prodaju, doduše sve više na elektronskom nego na uličnom kiosku, ali nema više džabe.