Književni dinar za pisce

Pisci, prevodioci, autori udžbenika, ilustratori, izdavači štampanih izdanja, novinari, moći za neko vreme u Srbiji da ostvare naknadu, kako se to zvanično kaže, ili da zarade, jednostavno rečeno, od svojih knjiga i drugih štampanih sadržaja, ukoliko su umnožavana, kopirana, pozajmljivana u bibliotekama. Srbija se i u pogledu poštovanja autorskih prava približava Evropskoj uniji. S tim ciljem juče je u Beogradu, u Francuskoj 7, osnovana Organizacija za ostvarivanje reprografskih prava, određeni su njeni rukovodioci i napisan statut. U glasanju su učestvovali ovlašćeni predstavnici udruženja koja su osnivači ove organizacije, predstavnici Udruženja izdavača i knjižara Srbije, Udruženja književnika Srbije, Srpskog književnog društva, Udruženja književnih prevodilaca Srbije i Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca Srbije. Za predsednika Skupštine izabran je Vule Žurić, za predsednika Upravnog odbora Dragan Mraović, predsednicu Nadzornog odbora Vesna Stamenković, a za direktora dr Vuk Vukićević. Osnivačkoj skupštini juče su prisustvovali i predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zavoda za intelektualnu svojinu, Privredne komore Srbije. Već na narednoj skupštini svi članovi organizacije moći će da učestvuju u glasanju.

Autorska prava već ostvaruju članovi Sokoja, koji su obeštećeni za emitovanje muzičkih numera u diskotekama, kafićima i drugim javnim mestima. Slično tome, i piscima, prevodiocima, drugim autorima štampanih stvari, biće nadoknađena upotreba kopiranja, ili pozajmljivanja knjiga u bibliotekama, uzimanjem procenta od zarade fotokopirnica ili firmi koje uvoze ili prodaju tehničke uređaje i prazne nosače teksta, a za koje se može pretpostaviti da će biti korišćeni za umnožavanje.

Naravno, u osnovi ove vrste naknade (striktno je juče naglašeno da to nije oporezivanje) jeste Zakon o autorskom i srodnim pravima RS, usvojen decembra 2009. godine. Da podsetimo, to je inače osmi zakon u stogodišnjoj tradiciji Srbije u oblasti autorskih prava i intelektualne svojine, koji štiti prava autora i izdavača, i usklađen je sa međunarodnim konvencijama i ugovorima koje je Srbija potpisala, kao i Direktivama EU koje se odnose na autorska i srodna prava. (Tom zakonu jednako pomažu i odredbe iz Krivičnog zakonika, Carinskog zakona, Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite intelektualne svojine, Zakona o radio-difuziji, Zakona o telekomunikacijama.)

Procenat, koji će od zarade izdvajati fotokopirnice i druge pomenute firme, odrediće njihov dogovor za Organizacijom za ostvarivanje reprografskih prava, ili, ako to ne uspe, odrediće ga Zavod za intelektualnu svojinu i Ministarstvo prosvete.

Pojam reprografije podrazumevakopiranje na papiru ili sličnoj podlozi(za potrebe obrazovanja, administracije, nauke, lokalne samouprave, verskih ustanova, i dr.), kopiranje na takozvanim kseroks mašinama i uređajima, pravljenje digitalnih kopija (memorija računara), kopiranje za internu upotrebu jednog sistema (poslovnog, obrazovnog i sl.), kopiranje za potrebe pojedinaca ili grupe korisnika. Inače, najviše se kopiraju udžbenici, tako da bi izdavači i autori ovakvih knjiga trebalo vremenom da ostvare najviše naknade.

Ukoliko neko u svom delu citira delo nekog drugog autora, ili deo knjige nekog izdavača, ovaj primer izuzima se iz ostvarivanja reprografskih prava. Ali štampanje je već nešto drugo.

– Cilj osnivanja Organizacije za ostvarivanje reprografskih prava je da se izdavačima, književnicima, prevodiocima, autorima udžbenika i drugih štampanih dela omogući da kolektivno ostvaruju zaradu od svojih autorskih prava, u skladu sa zakonom i praksom međunarodnih organizacija na ovom polju. Cilj je i to da stvaraoci mogu dostojno da žive od sopstvenog stvaralaštva i angažovanja i budu ravnopravni sa ostalim građanima koji pravično ubiraju prihode od svoga rada – dodao je Vuk Vukićević. Inače, u Srbiji devet najvećih izdavača godišnje ostvari prihod od 30 miliona evra, a ukupno se objavi 14.000 naslova po statistici Narodne biblioteke Srbije.

Na osnivačkoj skupštini istaknuto je i to da će rad ove organizacije biti otvoren, da će na internet sajtu svako moći da vidi po kom principu će novac biti raspoređen. Zbog toga su i svi autori dela objavljenih u štampanom obliku i izdavači pozvani da se što pre učlane u Organizaciju za ostvarivanje reprografskih prava. Kada je reč o raspodeli sredstava, osnivači objašnjavaju da će u početku svi prihodi ići na održavanje ove nedobitne organizacije, da bi zatim novac bio deljen napola – piscima i izdavačima. Svaki pisac koji je objavio dve knjige, imaće pravo da bude obeštećen, i u početku će podjednak prihod ostvarivati svi pisci (dovoljno je da pisac ima dve objavljene knjige i da bude član organizacije), a zatim će više dobijati tiražniji pisci. Izdavači će prava ostvarivati prema broju objavljenih izdanja. Ipak, osnivači Organizacije za ostvarivanje reprografskih prava ističu da za početak treba da prođe godina dana za dobijene prve rezultate, a da treba da protekne čak i više godina da bi pristigla ozbiljnija suma novca.

M. Vulićević 

-----------------------------------------------------------

Irski primer

Predsednik Udruženja književnih prevodilaca Srbije Miloš Konstantinović dao je primer Irske, čija je organizacija za ostvarivanje reprografskih prava tek posle deset godina došla do ozbiljnijih prihoda. Godišnje je u početku dobijala oko pet hiljada evra, da bi taj iznos deceniju kasnije narastao i do 100.000 evra.