U red za performans Marine Abramović

Od našeg specijalnog izveštača

London – Oko 200 posetilaca čekalo je juče ispred galerije „Serpentajn” u londonskom Hajd parku već oko 9 sati, a vrata galerije otvorila su se sat vremena kasnije. Najpre je pušteno prvih 160 posetilaca, a prosek čekanja je oko sat vremena, zavisi kojim tempom ljudi izlaze iz galerije. Jer vreme zadržavanja je neograničeno.

U galeriji je Marina Abramović, jednostavno odevena, sa svojim studentima „čuvarima”. U prostoru galerije zatičemo posetioce koji stoje okrenuti licem ili leđima zidu, jedan čak leži na podu. Neki su na malom postamentu u sredini galerije, stoje, žmure... Marina uzme odabranog posetioca za ruku, hoda veoma sporo, odvede ga do nekog mesta u galeriji, tiho mu šapne da duboko diše i da bude u „sadašnjem trenutku”.

Marinini studenti takođe vode posetioce kroz galeriju. Meni je prišla, dovela me do zida i rekla mi da dišem duboko i da ostanem licem okrenuta prema zidu što duže mogu... I, to je to.

U galeriji je tišina. Publika je za sada mirna i poslušna.

Na izlasku iz galerije pitali smo posetioce za utiske.

Robin, mladi performer-umetnik iz Australije, kaže da ovaj performans Marine Abramović nije doživeo ni kao posebno interesantan niti originalan.

„Mislim da Marina nastoji da još pojača divljenje prema sebi. Ima u njoj nečeg smirujućeg, vidi se da je posvećena, ima lep kontakt sa ljudima, ali iskreno, nisam osetio tu harizmu”, objašnjava Robin.

Piter, računovođa iz Londona, smatra da ovaj performans ima elemente religije, zen-budizma. „Vidi se da ima dobar kontakt sa publikom i da ona u tome uživa, poziva vas na kontemplaciju”, kaže Piter.

Red ispred „Serpentajn” galerije (Foto M. Đorđević)

Zoi Vilijams novinarka „Gardijana” izašla je sa utiskom da je atmosfera u galeriji veoma religiozna, da Marina izgleda kao svetica.

„Meni je rekla da zatvorim oči, da ne razmišljam o prošlosti, da slušam tišinu, da budem u sadašnjosti, jer ništa nije važno”, utisci su novinarke „Gardijana”.

I Fara Najeri iz „Ekonomista” rekla nam je da joj se čini da će ovaj performans biti mnogo slabiji od njujorškog „Umetnik je prisutan”.

Koncept performansa Marine Abramović utemeljen je između ostalog na tibetanskom shvatanju praznine. Praznine koja je ispunjena. Praznine koja „zvuči”, kako je to definisala kustos galerije Sofi Obrajen.

Uoči performansa Marina Abramović je izjavila da se plaši britanske publike koja je, kao je rekla, „cinična i sarkastična”.

„Britanci se napiju tokom vikenda i smeju se prljavim šalama. Jedini način da ih ’pobedim’ je da budem osetljiva i skromna”, rekla je naša slavna zemljakinja iz sveta umetnosti, koja i ovaj put zajedno sa publikom testira i svoju psihu, stanje uma i fizičku izdržljivost. Jer, za nju je umetnost energija i umetnost može nastati ni iz čega.

Opisujući reakcije publike širom sveta na njen rad, Marina Abramović kaže da se najviše plaši Japanaca.

„U Japanu sam držala predavanja i za njih je profesor Bog. Japanci su poslušni, i ako im profesor kaže da skaču sa petog sprata, oni će to učiniti. Nemci su hteli da diskutuju o smrti, dok se Meksikanci, Italijani i Španci veoma lako rasplaču.”

Marina Abramović svesna je mogućnosti „greške” odnosno neuspeha ovog performansa. Ali, kako nam je rekla, za to neće biti „kriva” publika, već isključivo umetnica. „Neuspeh će se dogoditi ukoliko prestanem da verujem.”

Marinu Abramović, umetnicu koju je časopis „Tajm” nedavno svrstao u 100 najuticajnijih ličnosti na svetu, očekuje još 63 dana „meditativnog maratona”. To je upravo ono što joj zameraju stručnjaci koji joj nisu naklonjeni, uključujući i srpske istoričare umetnosti: da se njena umetnost pretvorila u maraton sa elementima spektakla.