Bler među Srbima

Naj­pre je pre­mi­jer uz sve po­ča­sti pri­mljen u Ber­li­nu, a po­tom je usle­di­la po­se­ta ru­skog še­fa di­plo­ma­ti­je Be­o­gra­du. Ne­ka­ko baš uoči do­la­ska Ser­ge­ja La­vro­va, ame­rič­ki pot­pred­sed­nik Džo­zef Baj­den je Alek­san­dru Vu­či­ću (po­sle dva me­se­ca) če­sti­tao po­sta­vlje­nje na me­sto pred­sed­ni­ka vla­de. U ovom val­ce­ru sa vi­še part­ne­ra ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti ni po­se­tu be­lo­ru­skog pred­sed­ni­ka Alek­san­dra Lu­ka­šen­ka ko­ja se od­vi­ja­la go­to­vo si­mul­ta­no sa Vu­či­će­vim ća­ska­njem sa An­ge­lom Mer­kel.
 
Ni­je­dan od tih do­ga­đa­ja ni­je u srp­skom jav­nom mnje­nju pro­bu­dio ni iz­bli­za to­li­ke emo­ci­je kao krat­ko go­sto­va­nje ne­ka­da­šnjeg pre­mi­je­ra Ve­li­ke Bri­ta­ni­je i na­šeg sta­rog znan­ca To­ni­ja Ble­ra. Vest o Ble­ro­vom ne­na­ja­vlje­nom su­sre­tu s Vu­či­ćem sna­žno je od­jek­nu­la da­ju­ći šla­gvort ko­men­ta­to­ri­ma na dru­štve­nim mre­ža­ma (onim pra­vim, ali i tzv. bo­to­vi­ma) da raz­dr­ma­ju let­nje po­pod­ne u ži­vo­tu ov­da­šnje in­ter­net za­jed­ni­ce. Sa­zna­lo se da po­sto­ji  mo­guć­nost da To­ni Bler po­sta­ne sa­vet­nik vla­de za pi­ta­nja evrop­skih in­te­gra­ci­ja.

Blo­gos­fe­ra je eks­plo­di­ra­la gne­vom, de­lom zbog ulo­ge ko­ju je ne­ka­da­šnji bri­tan­ski pre­mi­jer, ko­ji je bio je­dan od naj­že­šćih za­go­vor­ni­ka bom­bar­do­va­nja Sr­bi­je, od­i­grao u na­šim ži­vo­ti­ma pre 15 go­di­na, a de­lom što ni ka­sni­je, ka­da je pro­me­nje­na vlast u Sr­bi­ji, ni­je iz­gu­bio ni gram en­tu­zi­ja­zma u bor­bi za ne­za­vi­sno Ko­so­vo. Ako su pr­va­ci saj­ber Sr­bi­je Ble­ro­vu po­ten­ci­jal­nu sa­vet­nič­ku mi­si­ju do­ži­ve­li ja­ko lo­še, obič­ni gra­đa­ni su je do­ži­ve­li još go­re pa se nji­ho­ve re­ak­ci­je te­ško mo­gu ci­ti­ra­ti u pri­stoj­nim no­vi­na­ma.  

S dru­ge stra­ne ide­o­lo­škog spek­tra, ogla­si­li su se ret­ki ko­men­ta­to­ri ko­ji su po­zdra­vi­li sa­rad­nju Sr­bi­je sa uti­caj­nim go­stom sa Za­pa­da, ko­ju su pro­tu­ma­či­li kao sig­nal „ko­nač­nog, hra­brog opre­de­lje­nja” dr­žav­nog vr­ha.

Ble­ro­va po­se­ta za­pra­vo i ni­je ta­ko iz­ne­nad­na. Vu­čić se la­ne sre­tao s nje­go­vim bli­skim sa­rad­ni­ci­ma i ci­ti­rao je biv­šeg bri­tan­skog pre­mi­je­ra u eks­po­zeu za sa­stav Vla­de Sr­bi­je 27. apri­la. Bler je do te me­re sra­stao sa evrop­skim pro­jek­tom da je po si­la­sku sa vla­sti po­mi­njan kao je­di­ni kan­di­dat za pr­vog pred­sed­ni­ka Evrop­ske uni­je ko­ji bi imao šan­se da bu­de iza­bran ve­ći­nom gla­so­va svih gra­đa­na EU. Pri­pa­da uskom, otu­đe­nom slo­ju moć­nih lju­di, glo­bal­nih plu­to­kra­ta ko­ji za no­vac sa­ve­tu­ju sve, od ka­zah­stan­skog Na­zar­ba­je­va do Dž. P. Mor­ga­na. Kvar­tet UN, EU, Ame­ri­ke i Ru­si­je iza­brao ga je za svog iza­sla­ni­ka na Bli­skom is­to­ku, ko­ji pred­sta­vlja min­sko po­lje svet­ske po­li­ti­ke.

Bri­tan­ski evro­skep­ti­ci ga mr­ze kao sim­bo­la „nad­na­ci­o­nal­ne evrop­ske eli­te“, ali ga ta eli­ta pre­po­zna­je kao svo­ju per­so­ni­fi­ka­ci­ju. Za­to on la­ko pro­na­la­zi kli­jen­te, i za­to „Faj­nen­šel tajms” na­vo­di da je da­nas „te­žak“ 170 mi­li­o­na do­la­ra.