Antifašizam

Vladimir Putin je na moskovski Crveni trg vratio velelepne proslave Dana pobede nad fašizmom, manir iz sovjetskih dana, pomalo zaboravljen u prvim godinama ruske državnosti. Tradicija je na najbolji način obnovljena 2010, kada su Moskvom uz rusku marširale garde još trinaest nacija, uključujući američku, britansku, poljsku... Tada u paradi nije bilo mesta za srpsku vojsku, ali je odustajanje nekadašnjih glavnih saveznica SSSR-a u slamanju Hitlerovog rajha ove godine izgleda obezbedilo pozivnicu za naše vojnike.

Kriza u Ukrajini je u međuvremenu razobličila antagonizam Istoka i Zapada. Ako politička borba to zahteva, ne pravi se problem ni oko klevetanja tekovina antifašizma.

Krivotvorenje istorijskih činjenica počelo je sa obeležavanjem oslobođenja Aušvica: umesto da kaže da je u zloglasni logor prva ušla Crvena armija, poljski šef diplomatije zasluge je pripisao politički podobnijim Ukrajincima.

Još gora je valjda bila izjava ukrajinskog premijera Arsenija Jacenjuka da je kraj Drugog svetskog rata obeležio napad Sovjetskog Saveza na Nemačku i Ukrajinu.

Ponajviše tragikomike možda ipak ima u postupcima crnogorskog i češkog predsednika. I Filip Vujanović i Miloš Zeman su najpre prihvatili Putinov poziv da prisustvuju paradi u Moskvi, da bi potom pronašli slične izgovore da se tamo ne pojave. Obojica su se izgovorila željom da prisustvuju lokalnim komemoracijama, a identičan rukopis opravdanja s razlogom budi sumnju da im je ideja sugerisana na istom mestu.

Javnost se danima zabavljala prepucavanjem Zemana i ambasadora SAD u Pragu. Američki diplomata je od predsednika dobio javnu lekciju o političkom bontonu, gde mu je češki predsednik spočitao da ne može da određuje šta će da radi prvi čovek jedne suverene evropske zemlje, članice EU.

Ispostavilo se da ipak može.

Još jedan dokaz da u hladnoratovskom obaranju ruke Vašingtona i Moskve nema obzira.

A gde je Srbija? Naša garda će 9. maja učestvovati na moskovskoj paradi, ali veće proslave pobede nad fašizmom u Srbiji neće biti. Iako po doprinosu slamanju fašizma prednjači među manjim državama, Srbiji često mora neko spolja da signalizira važnost čuvanja uspomene na heroje antifašističke borbe.

Kada je 2009. dolazio tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev, obnovljeno je groblje oslobodilaca Beograda, a uoči lanjske posete Vladimira Putina, partizanski komandanti Koča Popović i Peko Dapčević dobili su ulice u glavnom gradu.

Jedno je, međutim, sigurno: da nije bilo herojske borbe protiv najvećeg zla 20. veka – ne bi bilo ni današnjih političara niti njihovih partikularnih interesa.