Moma i Mačvani

Mačvanska ulica će biti skraćena za trećinu, kako bi se taj maleni deo Beograda nazvao po književniku i slikaru Momi Kaporu. Plan gradskih vlasti je da Moma dobije 134 metra asfalta sa trotoarom, a Mačvanima ostaje 259 metara ostatka ulice. Pisac bi, verovatno, na podelu asfalta na mnogo Mačvana i na jednog Momu prokomentarisao onako kako je decenijama pisao, slikao – sa puno šarma, duha i nimalo uskogrudosti. Da je živ, već bi sa nekom neverovatnom igrom reči uspeo da smiri uzavrele strasti i od teškog, verbalnog okršaja napravi neponovljivu kozeriju o našim naravima kojoj bi se svi pomalo gorko smejali. Ali nije živ. A mi koji jesmo nekako ne umemo da se odvojimo od tog karnevala ostrašćenosti niti da razumemo zašto se na imenu umetnika koji je najbolje opisao otvorenost i širinu Beograda pokazuje njegova iznenadna duhovna teskoba.

I dok se raspravlja o ulici na Vračaru, ne miruje rezervni sastav „Udruženja Mačva”. Trećepozivci nikada ne spavaju, naročito kada je ulica na Vračaru u opasnosti. Hoće umetnik, sa onoga sveta, da im zauzme trećinu teritorije. Neće moći – zauzeše stav članovi Udruženja na vanrednoj, proširenoj sednici.

I odmah krenuše u propagandnu ofanzivu. Znaju Mačvani da su danas drugačija vremena i da je od artiljerijske mnogo važnija medijska paljba. Najpre su podsetili na herojsku ulogu Mačvana u silnim ratovima, potom spomenuše koliko su litara krvi njihovi nesumnjivo slavni preci prolili kroz silne oslobodilačke ratove. Kada su poentirali sa svojim istorijskim zaslugama za vaskoliko srpstvo, krenuše da se bave i imenovanjem ulica!

Lukavi su ti spin-doktori iz Udruženja Mačva. Ne negiraju oni zasluge Mome Kapora u srpskoj kulturi, ali Moma se veliča u nekoliko redaka, da bi se onda krenulo u urbanistički kontranapad.

Pošteno je, naoštriše se Mačvani, da Momo Kapor dobije ulicu tamo gde je živeo u Beogradu. I vidi se da ta ekipa iz Udruženja nije kritizerska, već odmah nudi rešenja. Zašto Moma ne bi dobio, recimo, Kičevsku ili Nebojšinu ulicu, predložiše Mačvani, ali se ne zaustaviše tu, već krenuše dalje, niz Beograd.

To je dokaz koliko oni imaju ideja da negde smeste Momu. Taman posla da o tome odluče Beograđani. Iz Udruženja Mačva znaju bolje.

Konačna ideja im je kolosalna – najbolje bi bilo da Moma zauzme Beogradsku ulicu. Potom sledi briljantna razrada teze: šta će u Beogradu – Beogradska ulica, ironično će Mačvani. Ako se, međutim, Beograđani usprotive, eno Momi Sarajevska ulica. Sada Mačvani vade argument iz Momine krštenice. Rođen je u Sarajevu, pa neka se Moma preko nje pruži celom dužinom i širinom. Zapravo, nismo pravedni prema Mačvanima. Dali bi oni sve ulice velikom Momi. Osim njihove. Trećine.