Trening roditeljskih veština preko „skajpa”

Sa dve godine se valjaju po podu prodavnice ako ne dobiju željenu igračku. Sa sedam ih jedva drži mesto u školskoj klupi, ali ih je kod kuće teško „odlepiti” od kreveta dok igraju igrice. Problemi se kasnije uvećavaju po poznatoj formuli „malo dete, mala briga”, a mamama i tatama često zafali ono najvažnije – strpljenje.

Da pomaže roditeljima obučavajući ih za život Nikolina Milosavljević opredelila se kada je postala majka. Ova psihološka metoda stigla nam je sa Zapada i nešto je između savetovanja i psihoterapije. U ovom slučaju, „trener” pitanjima vodi roditelje da prepoznaju ciljeve i zajedno naprave strategiju kako prići detetu. Umesto na Frojdovom, roditelji udobno sede na svom kauču, jer Nikolina razgovor obavlja preko „skajpa”, što više ni kod nas nije neuobičajeno. Za one kojima je teško da otvore dušu pred ekranom organizuje psihološke radionice. Osnov svega je da se uspostavi dobar odnos roditelja i dece, jer ako njega nema nijedan metod neće pomoći. Nikad nije kasno da se odnosi „preslože”, mada je lakše ako se počne odmalena, priznaje Nikolina Milosavljević, psiholog i psihoterapeut u obrazovanju.

– Ako ste dosad imali pogrešan model ponašanja i onda priznate i sebi i detetu da želite da se promenite, vi ste odličan uzor za dete, jer je to najbolji signal detetu da je moguće menjati svoje ponašanje i stavove – objašnjava Nikolina Milosavljević u razgovoru za „Politiku”.

Stil vaspitanja koji podržava zasniva se na komunikaciji, „čitanju” i regulisanju detetovih osećanja, sa mnogo pohvala za dobro ponašanje i promišljenim kaznama za neodgovarajuće.

Klijenti su joj uglavnom iz Srbije ili naši ljudi iz sveta kojima je lakše i jeftinije da na svom jeziku potraže savet. Ima i nekoliko stranaca, koji su, kaže, uglavnom zainteresovaniji od naših građana da usavrše roditeljske veštine.

Najčešće joj se obraćaju zbog agresivnosti deteta, a u mlađim uzrastima problem su nekontrolisani izlivi besa. Sa roditeljima radi na tome da prvo prihvate ponašanje i shvate da to nije nevaspitano dete, nego da još nema regulisane emocije.

Kod malo starije dece čest problem je predugo igranje video-igara ili gledanje televizije. Tu je preporuka da ne treba tolerisati ono čuveno „još pet minuta” i da mališan koji ne posluša roditelja treba da bude kažnjen uskraćivanjem baš te aktivnosti u kojoj je dogovor prekršen (kazna je prethodno dogovorena sa detetom).

Najveći problem roditelja školske dece jesu radne navike. Tu je, kaže naša sagovornica, veoma važna saradnja sa učiteljicom, jer dete mora da oseti prirodnu posledicu za neispunjene obaveze (na primer, minus ako nema domaći). Psihološki trening je prvenstveno usmeren na roditelje, jer je, na osnovu njenog iskustva, u najvećem broju slučajeva problem sa roditeljskim ambicijama kakvo dete treba da bude.

Ali nisu ni svi roditelji preambiciozni.

– Roditelji ne rade na sebi. Imam utisak da postoje dva ekstrema: ili su preambiciozni ili se uopšte ne bave decom. U Srbiji ne postoji dobar sistem obrazovanja roditelja niti želja pedagoških i školskih ustanova da se time bave, iako se prepoznaje problem – zaključuje naša sagovornica.

------------------------------------------------------------------------------

Ljutnja – uobičajena reakcija roditelja

Tek što je počela školska godina, šestakinja je shvatila da su joj dva udžbenika čudom nestala, baš kao što su prošle godine nestajale sveske. Narogušena mama je tražila novac od ćerkinog džeparca da kupi nove udžbenike. U razgovoru s psihologom shvatila je da nije baš najbolje postupila.

– Uobičajena reakcija roditelja je ljutnja, a time se postiže kontraefekat, jer je detetu u tom trenutku najteže. Možda je neko slučajno ili namerno uzeo knjige. Suština je da roditelj priđe sa razumevanjem i pusti dete da priča šta je moglo da se desi i šta treba preduzeti da se više ne dešava. Onda treba da se zajedno dogovore o eventualnoj kazni koja mora da se poštuje ako se situacija ponovi – savetuje Nikolina Milosavljević.