Skote, ne budi Skat

Mogu li na američkoj crnoj listi da se nađu i srpski lingvisti? Ili lektori redakcija koje ih još imaju? Kada je nedavno u Srbiju došao novi američki ambasador, ljudi koji dobro znaju srpski i engleski pomalo neoprezno su rekli da se ekselencija preziva Skot. Ali nasuprot uvaženim autorima knjiga ili studija kojim je glavni životni kapital odlično poznavanje jezika, u Srbiji postoji i elita čiji je glavni kapital poznavanje američkih ambasadora.

I valjda oni, koji su u rezidenciji proveli više vremena nego u kući ostarelih roditelja u rodnom kraju, znaju kako se zove ambasador. A kada su N1, B92, „Danas” i novi medijski stub druge Srbije, „Kurir”, počeli da prezime ambasadora izgovaraju i pišu Skat, srpski jezik je dobio novo pravilo – strana imena i prezimena se izgovaraju u skladu sa normama transkripcije, osim ako ambasade ne budu želele drugačije.   

Ne razumete vi gde ste došli i kakve će sve primitivne šale nacionalisti, rusofili praviti s vašim prezimenom. Zato vas molimo da budete Skat. Bar dok ste ovde, nije teško zamisliti redovne goste američke ambasade kako savetuju novog izaslanika najmoćnije zemlje na svetu. Skot ponovo vrši pritisak, Skot napravio diplomatski skandal, biće na naslovnim stranama odvratnih listova, a ni nama neće biti prijatno, jer, znate, lakše je čitati optužbe da radite za Kirbija ili Mantera – nego za Skota.   

 Jedan drugi prijatelj, koji nam često dolazi u goste, ima daleko nezgodnije prezime od američkog ambasadora, ali nijedan velikan druge Srbije nije učinio ništa da promeni prezime austrijskom ministru Sebastijanu. Austrija jeste mala, ali ipak bogata zapadna zemlja, pa je nejasno zašto je američki ambasador zaštićeniji od austrijskog ministra.

Iako na prvi pogled deluje da ogromna provalija deli elitu druge Srbije i konzervativni, tradicionalni deo društva, njihove sudbine su neraskidivo ukrštene.

Čelnici nevladinih organizacija, marginalnih medija sa astronomskim budžetima nekako su uvereni da će živeti kao snobovi iz čuvenog romana „Veliki Getsbi” Skata Ficdžeralda sve dok im ambasadori budu verovali da je idol prosečnog građanina Srbije neki kriminalac iz filmova Ridlija Skata. Koga prate agenti Skatland jarda, dok negativac pije škatski viski sa zanosnom plavušom i naglas čita „Ajvanho” Valtera Skata.

Nikome nije jasno ko se setio genijalne ideje da se promeni pravilo srpskog jezika i preventivno prekrsti  američki ambasador, ali tu izvesno priznanje treba odati Biljani Srbljanović. Prvaci druge Srbije su nedavno sa entuzijazmom širili po društvenim mrežama svojevrsni manifest prostakluka koji je sastavila dramska spisateljica pod naslovom „Ja bagata, a ti gavno“.

Samo što se kod gospodina Skata jednostavnom promenom „o” u „a” preventivno sprečava da se neki primitivci igraju sa prezimenom njegove ekselencije, dok se u žalosnom uratku Biljane Srbljanović istom operacijom, pretvaranjem „o” u „a”, naknadno pokrivaju uličarski uvrede na račun „Politike” koja se usudila da objavi seriju tekstova o tokovima američkog novca.

Nema na svetu primera da je valjanje u takvom verbalnom i moralnom blatu dovelo do tolerantnijeg društva.

A kuda bi vodilo kada bi počeli da pišemo o prestupnicima sa dva grama drage. Ili možda prestupnicama?