Kosovo i(li) Evropa

Mogu li zemlje koje su izdejstvovale i među prvima priznale nezavisnost Kosova u dogledno vreme da postanu naši saveznici? Mogu li se buduće približavanje Srbije Evropskoj uniji i izgradnja Kosova kao suverene države (u čemu aktivno učestvuje i EU) zaista posmatrati kao dva odvojena procesa?

Dramatični događaji čiji smo svedoci poslednjih nedelja uticali su na to da razlike, koje po ovim i sličnim pitanjima postoje među našom političkom elitom, za izvesno vreme budu zanemarene. Ali, sva je prilika da će i prema njima svi morati da se jasno opredele. A od izbora koji naprave zavisiće ne samo dalji odnos snaga na našoj političkoj sceni, već i put kojim će Srbija u narednim mesecima (verovatno i godinama) krenuti.

Da po ovom pitanju među našim političarima postoje velike razlike govore i njihove izjave. Tako je predsednik Tadić nedavno ponovio da Srbija neće odustati ni od odbrane Kosova ni od svog evropskog puta (to je rekao i na Sretenje, prilikom inauguracije), a premijer Koštunica da je približavanje Srbije EU moguće samo ako ona jasno pokaže da poštuje naš teritorijalni integritet. Određivanje prema našem „evropskom putu”, odnosno zemljama EU koje priznaju Kosovo, traže i radikali, koji zahtevaju da se o tome rezolucijom izjasni Narodna skupština, dok u isto vreme više-manje jasne stavove po ovim pitanjima imaju i G17 plus, LDP, SPS i ostale stranke.

Znači li to da je na našoj političkoj sceni neminovno novo prekomponovanje snaga (čitaj: izbori) i to po principu – Kosovo i(li) Evropa? Dalji razvoj situacije malo ko se usuđuje da predvidi. Ali, većina analitičara smatra da će, makar privremeno i prešla preko ovih razlika, vladajuća koalicija na kraju morati da se opredeli između dva puta. Jedan je da se politički, ekonomski, pa možda i vojno vežemo za zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova ili bar po tom pitanju nemaju jasan stav, a da odnosi prema zemljama koje su tu nezavisnost izdejstvovale (pre svih SAD, Francuskoj, Velikoj Britaniji i Nemačkoj) na duži rok budu zamrznuti. U tom slučaju, čekaju nas značajne promene ne samo na političkom već i na ekonomskom (finansijski smo vezani za zapadne zemlje ), pa i na ideološkom (tj. „duhovnom”) planu. Drugi put je da Srbija nastavi sa politikom približavanja EU, bez obzira na činjenicu što sa većinom njenih članica nema iste stavove o Kosovu, i na taj način pokuša da se ekonomskim jačanjem i približavanjem Briselu izbori za naše nacionalne interese.

Oba ova puta imaju, naravno, i svoje rizike. Ako izabere prvi, Srbija rizikuje da se udalji od EU i izoluje od Zapada, a da istovremeno ne spreči izgradnju kosovske nezavisnosti i tako ostane „i bez Kosova i bez Evrope”. Ako, pak, izabere drugi put rizikuje da time, u dogledno vreme, ako ne direktno prizna, onda bar prećutno se pomiri s nezavisnošću Kosova, odnosno s protivpravnim oduzimanjem dela svoje teritorije.

Dalji put Srbije u velikoj meri zavisiće i od odnosa snaga na međunarodnoj sceni. Odlukom da priznaju nezavisnost Kosmeta, zapadne zemlje su, naime, napravile presedan, a neki čak smatraju da prilike u Evropi i svetu danas podsećaju na one iz tridesetih godina prošlog veka! Ali, malo ko se usuđuje da predvidi šta će se dalje dešavati. Ako dođe do daljeg zaoštravanja u odnosima Istok – Zapad, a nezavisnost Kosova u dogledno vreme proizvede slične promene u drugim državama, onda je, smatraju analitičari, za Srbiju možda bolje da izabere put približavanja zemljama koje ne priznaju Kosovo. Jer, u tom slučaju otvaraju se perspektive da se usled novog odnosa snaga nezavisnost Kosova ili proglasi ništavnom ili da se izdejstvuje njegova podela, a potom verovatno i priključenje nekih drugih teritorija (Republike Srpske) matici. Međutim, ako dođe do smirivanja tenzija između velikih sila i stabilizovanja pozicija NATO i EU, a nezavisnost Kosova zaista ostane „presedan”, onda su, procenjuju neki, veće šanse da Srbija odbrani svoje interese sarađujući sa Zapadom.

U svakom slučaju, pred političkom i društvenom elitom, ali i pred čitavom nacijom je nimalo lak zadatak da se prema Kosmetu, Evropskoj uniji, odnosima između velikih sila i protivrečnostima savremenog sveta odredimo poštujući i moralne i nacionalne i racionalne principe. Ali, izbor je neminovan.

Novinar