Poraz jači od pobede

Običan Amerikanac, onaj sa juga, i danas na srcu kao da nosi težak, neizlečivi ožiljak, utisnut onoga trenutka kada je, pesnički rečeno: „prestala da postoji stara Diksi”.

Za slabije upućene, reč je o vremenu Građanskog rata (1861–1865) između tadašnje „Konfederacije” („Južnjaka”), koja je priznavala ropstvo, i „Unije” („Severnjaka”), koja se protiv istog borila. Pobedom ovih drugih stvorene su SAD kakve danas poznajemo. Kako kazuje istorija, ako je američka revolucija iz 1776–1783. označila rađanje nove države, drama kroz koju je ista morala da prođe vek kasnije odredila je dve ključne stvari: uspostavljanje „naddržave” sa suverenom vlašću na celoj svojoj teritoriji, i odricanje od ropstva koje je sputavalo zemlju od njenog nastanka. Takođe, bio je to najsuroviji sukob u, takozvanom, zapadnom svetu u periodu između Napoleonovih pohoda i Prvog svetskog rata, a u kojem je poginulo čak 625.000 ljudi.

„Diksi” je bio odomaćeni naziv za savez južnih država koji je činom sveopšteg ujedinjenja prestao da postoji. Da li je Amerika tim činom „očistila svoju dušu” i zaista postala zemlja jednakih, pitanje je koje i danas izaziva nedoumice. Postavljaju ga, pre svih, umetnici. Kako kod kuće, tako i u svetu uopšte.

Kompozicija „Noć kada je prestala da postoji stara ‘Diksi’” delo je Robija Robertsona, predvodnika grupe „Bend” (The Band) koja je u centar pažnje rok i folk zaljubljenika dospela radom sa neprevaziđenim kantautorom Bobom Dilanom. Sam Robertson nije „južnjak”. Njegovi koreni su mešavina indijanskog plemena Mohavk i kanadskih Jevreja, ipak kroz „Diksi” izrazio je mnogo toga što oseća većina žitelja juga SAD, pogotovo onih naklonjenih mitovima.

Ideju za kompoziciju, tačnije za njen tekst, dobio je tokom jedne posete južnom delu države gde je čuo krilaticu: „Jug će se ponovo uzdignuti”. To ga je i nateralo da se malo pozabavi istorijom SAD, posebno pomenutim građanskim ratom iz druge polovine 19. veka. Vrlo brzo je shvatio da sukob koji je okončan na bojnom polju i dalje tinja u dušama mnogih. Jer, stara je istina da se porazi duže pamte od pobeda.

Pesma „Noć kada je prestala da postoji stara ‘Diksi’” snimljena je za drugi album „Benda” koji je zamišljen kao konceptualni projekat fokusiran na sudbine ljudi, na mesta i tradiciju jedne bivše Amerike. Tekst je neka vrsta opomene i podsećanja na poslednje dane vremena kada su se olako gubile glave i kada se sva patnja velikog rata svalila na američke „južnjake”.

Jednom prilikom Robertson je objasnio da je muzički deo kompozicije dugo nosio u sebi, ali da nikako nije mogao da pronikne u to o čemu bi ona mogla da priča. A onda mu se javila misao da bi tekst trebalo da kazuje priču o dramatičnim momentima iz istorije SAD. Zajedno sa članom „Benda” Levonom Helmom, rodom iz Arkanzasa, južne američke države, krenuo je u istraživanje. Kako se seća Helm, upravo on je vodio Robertsona po bibliotekama u Vudstoku ne bi li saznali što više činjenica o ratu „Konfederacije” i „Unionista”, kao i o ulozi generala Roberta E. Lija u celoj toj drami. 

Inače, kompoziciju „Noć kada je prestala da postoji stara ‘Diksi’” proslavila je takođe čuvena kantautorka Džoan Baez.

Noć kada je prestala da postoji stara „Diksi”

Ime mi je Virdžil Kejn

Radio sam na vozu za Denvil

Sve dok Stounmenova konjica nije došla

I razorila prugu

U zimu ’65. gladovali smo

Jedva opstajali u životu

Sve do 10. maja, kada je pao Ričmond

Tog dana se živo sećam

Te noći prestala je da postoji stara „Diksi”

A zvona su zvonila, i ljudi su pevali

La, la, la…

Vratio sam se sa suprugom u Tenesi

Jednoga dana me pozvala

„Virdžile, brzo dođi da vidiš

Stigao je Robert E. Li”

Nije mi teško da sečem drva

I ne marim što je plata mala

Uzmeš šta ti treba, ostalo ostaviš

Ali nije u redu da uvek oni uzimaju najbolje

Te noći prestala je da postoji stara „Diksi”

Zvona su zvonila, a ljudi su pevali

La, la, la…

Kao i moj brat pre mene

I ja ću da obrađujem zemlju

Kao moj stariji brat

Koji se odmetnuo u pobunjenike

Bilo mu je svega osamnaest

Ponosan i hrabar

Ali Jenki su ga uhvatili i ubili

Zakleo sam se u blato pod mojim nogama

Ne možeš da dižeš Kaina

Kada je već pobeđen

Te noći prestala je da postoji stara „Diksi”

Zvona su zvonila, a ljudi su pevali

La, la, la…