Zašto optužbe protiv Karića „padaju u vodu”?

Da li će i koliko novca država „oprostiti” Bogoljubu Kariću, nekadašnjem vlasniku kompanije „Mobtel” za sada nije poznato. Ali čini se da nešto ozbiljno ne štima u istrazi protiv svojevremeno jednog od najmoćnijih srpskih biznismena. Tužilaštvo i sud ni deceniju od pokretanja postupka zbog sumnje da je proneverio 60 miliona evra „Mobtelovog” novca, nisu – u dve istrage koje se vode pred beogradskim Višim sudom i u Tužilaštvu za organizovani kriminal – do danas uspeli da procesuiraju ovaj slučaj.

U beogradskom Višem sudu, Višem tužilaštvu i Tužilaštvu za organizovani kriminal smo ostali juče uskraćeni za odgovor na pitanje – zbog čega je to tako i šta je sporno? Umesto toga pojasnili su nam procesne radnje i kako je predmet „putovao” od jednih do drugih. To međutim, nije dovoljno uverljivo opravdanje za to što proces traje čitavu deceniju. A pre oko deset godina Bogoljub Karić je napustio Srbiju, negirajući optužbe za finansijske malverzacije i tvrdeći da je žrtva političkog procesa.

Postupak je pred beogradskim Višim sudom zastareo još pre više od osam meseci. Optužnica kojom se Karić teretio da je sa računa „Mobtela” prebacio više od 60 miliona evra na preduzeća „BK grupe” i privatne račune podignuta je 17. septembra 2010. godine. Tužba je precizirana 2013. godine, kada je izmenama zakona krivično delo zloupotrebe službenog položaja promenjeno u zloupotrebu položaja odgovornog lica.

Obrazlažući zašto je predmet zastareo, iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu za „Politiku” navode da nakon izmene Krivičnog zakonika i prekvalifikacije dela, ovo tužilaštvo nije dobilo poziv od suda za glavni pretres i da optužnica nije potvrđena. Na pitanje zbog čega to nije urađeno, Tanja Koljenšić, portparol Višeg suda u Beogradu za „Politiku” objašnjava da je tužilaštvo trebalo da dopuni istragu. Izmenjenu optužnicu Više javno tužilaštvo je Višem sudu dostavilo 13. novembra 2013. godine. Nakon toga, optužnica je dostavljena svim okrivljenima u postupku, posle čega su oni i njihovi branioci podneli sudu odgovore na optužnicu.

„Zatim je krivično vanpretresno veće u roku od 15 dana od dana isteka vremena za podnošenje odgovora pristupilo ispitivanju optužnice. Optužnica Višeg javnog tužilaštva nije potvrđena, jer je krivično vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu utvrdilo da je potrebno dopuniti istragu, zbog boljeg razjašnjenja stvari, a kako bi se ispitala osnovanost predmetne optužnice, a samim tim i postojanje sumnje da su okrivljeni učinili krivična dela koja im se stavljaju na teret”, navela je Koljenšićeva.

Tok krivičnog postupka, ukazuje portparol Višeg suda, zavisi od više faza i to predistražnog postupka, istrage, a zatim i postupka nakon optuženja.

Osim protiv Bogoljuba Karića, proces se vodio protiv 14 optuženih. Iz Višeg tužilaštva je juče rečeno da je postupak obustavljen i protiv Sretena Karića i Snežane Kostić. Protiv ostalih okrivljenih je u toku dopuna istrage, što je Viši sud naložio. Tada je zatraženo i sudsko medicinsko veštačenje okrivljenih Sretena Karića i Kostićeve.

„Nakon veštačenja je doneta naredba o obustavi istrage protiv Sretena Karića i Snežane Kostić, jer je utvrđeno da su nastupile okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje. U odnosu na ostale optužene u ovom predmetu postupak je i dalje u fazi dopune istrage tačnije na dopunskom veštačenju”, precizirala je Tatjana Sekulić, portparol Višeg javnog tužilaštva.

Ona je napomenula da je nalog Višeg suda obavezujućeg karaktera za tužilaštvo.

„Ukoliko tužilaštvo po njemu ne postupi ili protekne rok od tri dana, sud može optužnicu da odbaci. Zbog toga smo i stavili dopunu istrage u ovom predmetu, koji je u toj fazi i danas”, ukazuje Tatjana Sekulić.

Protiv Karića je u slučaju „Mobtel” u toku istraga u Tužilaštvu za organizovani kriminal, potvrđeno je juče za „Politiku” u ovom tužilaštvu. Za šta se konkretno nekadašnji vlasnik „Mobtela” tereti nismo saznali, ali bi krivična dela za koja je osumnjičen mogla da zastare sledeće godine. To bi konačno značilo i ukidanje Interpolove „crvene” poternice, pa bi Bogoljub Karić bez ikakvih posledica mogao da se vrati u Srbiju. Odgovor na pitanje šta je sporno pa Karić ne može da se procesuira, u ovom tužilaštvu takođe nismo dobili.

Za to vreme Bogoljub Karić je putem skajpa za televiziju „Pink” izjavio da u maju dolazi u Srbiju. Poručio je da nema nameru da tuži državu, navodeći da tadašnjoj vlasti, koja je pokrenula proces protiv njega, nije odgovaralo da se on pojavi pred sudom jer im je, tvrdi, politički zasmetao kao lider Pokreta snaga Srbije.

Kariću država oduzela „ferari” i „fijat 500”

Na osnovu naredbe Višeg javnog tužilaštva o privremenom oduzimanju imovine, Bogoljubu Kariću su 2010. godine oduzeta dva vozila – „ferari 599” i „fijat 500”, naveli su u Ministarstvu pravde za „Politiku”. Ti automobili se, kako je precizirano, čuvaju u magacinu Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom i nisu davani nikome na korišćenje. Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom još nije dostavljeno rešenje o vraćanju vozila od nadležnih državnih organa. Sud izdaje naredbu za privremeno ili trajno oduzimanje imovine za koju se sumnja da je stečena krivičnim delom, pa isto tako daje naredbu odnosno rešenje za vraćanje te imovine, ukoliko se postupak obustavi ili optuženi dokaže da nije kriv.