Jagma za svežom ribom

Samo dan deli nas od Svetog Nikole – slave koju obeležava pola Srbije.

Nikoljdan je uvek posna slava jer pada u vreme božićnog posta, tako da bi na slavskoj trpezi trebalo da se nađu nemasni specijaliteti i umesto prasetine – riba.

Ali, da bi domaćini valjano obeležili ovaj dan često im je potrebno i više novca nego što im kućni budžet dozvoljava.

Cene ribe nisu baš povoljne i pored toga što se trgovinski lanci, pijace i ribarnice ovih dana utrkuju ko će imati bolju akcijsku ponudu. Promet se, uveravaju trgovci, povećava i do 50 odsto, a najviše se traži sveža riba.

Kada je reč o kvalitetu, riba koja se prodaje na zelenim tržnicama zdravstveno je i higijenski ispravna, potvrdio je Naučni institut za veterinarstvo Srbije.

– Kada bi neko posmatrao sa strane, rekao bi da posla uvek ima. Ljudi zastaju, zapitkuju, uvek neko uđe u lokal... Ali, ljudi izlaze i praznih ruku. Jedino za vreme posta i slava koje iziskuju na trpezi ribu kao glavno jelo promet je veći. Ponuda je bogata, ali ljudi nemaju novca pa se odlučuju za jeftinije vrste. Najviše se kupuje pastrmka, som, oslić... Šaran je tražen, ali u poslednje vreme ga nema u nabavci – kaže Milan Vukajlović, prodavac sa Bajloni pijace.

Na našem tržištu riba je dobrog kvaliteta. Zamrznuta, koja se ovde prodaje, poreklom je iz uvoza i tradicionalno stiže iz Češke, Mađarske i Hrvatske.

Milan Baltić, profesor Fakulteta za veterinarsku medicinu, podseća da kod nas ima više ribe iz uvoza, zamrznute i one iz konzerve, nego domaće.

– Prosečan stanovnik Srbije godišnje pojede osam kilograma ribe, što je upola manje od svetskog proseka. Razlozi za manju potrošnju su brojni, a najvažniji su nedostatak navike, neadekvatna ponuda (domaća riba je neočišćena), slab izbor i neraznovrsna ponuda, naročito sveže ribe... – nabraja profesor Baltić i podseća da bi riba trebalo da bude očišćena i upakovana ili vakuumirana, marinirana pa upakovana, kako bi bila lakša za pripremu. Od domaćih, on savetuje da se jedu sveži šaran i pastrmka, a od uvoznih zamrznuta skuša, tunjevina i sardina.

U Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine podsećaju da je iz objekata registrovanih za promet ribe, a to su samoposluge, prodavnice delikatesa i ribe, ugostiteljski objekti i pijace, u toku redovne i akcijske kontrole u ovoj godini uklonjeno oko 6.386 kilograma ribe i proizvoda od ribe. 

Riblje meso ne sme da bude lepljivo

Zbog slabije platežne moći ima i onih građana koji zaobilaze prodavnice ili proverene pijačne tezge kod ovlašćenih prodavaca, i dimljenu ili svežu ribu pazare na ulici ili kod nepoznatih alasa. To je, upozoravaju lekari, rizično jer sveža riba treba da se nabavlja isključivo na mestima gde postoje pravilni uslovi za njeno čuvanje. Doktorka Vesna Pantić-Palibrk, iz jedinice za unapređenje ishrane u Zavodu za javno zdravlje, podseća da sveža riba mora da ima crvenkaste škrge, krljušti koje su svetle, čvrste i ne otpadaju, bistre oči...

– Riblje meso mora da bude nelepljivo na pritisak prsta, čvrsto i elastično. Nikako ne sme da ima neprijatan miris. Ribu treba čuvati u ledu i ne treba je izlagati toploti – objašnjava dr Pantić-Palibrk.