Nepotkupljivi Bakić

 U tekstu Đorđa Martića „Georgina sa Filozofskog” (12. maj), čijeg se potpisnika čitaoci sećaju kao urednika „Politike ekspres” iz devedesetih godina, a i kao osnivača nižerazredne „Pravde”, izneto je mnogo neistina o kolegi Jovi Bakiću, jer izgleda da autor ne shvata da čak i u ovo sumorno vreme postoje autonomne ličnosti, spremne da se usprotive lažnim autoritetima. Ovaj pogromaški tekst nimalo ne pristaje „Politici”, jer (već od samog naslova) obiluje pogrdama, podmuklim insinuacijama, pa čak i falsifikatima, kakvi pre dolikuju autoru i bulevarskim glasilima u kojima je radio nego našem najstarijem listu. Samoproglašeni novinar (na tuđem zadatku) potpuno neosnovano kleveće pravog docenta, ne znajući čak ni da je napomena o zanimanju redakcijska oprema, sve do prizivanja progona s fakulteta na kojem radi. Čak mu zamera i to što – za razliku od strogo naučnog vokabulara, koji upotrebljava u svojim stručnim radovima – u kolumnama Bakić koristi žurnalistički funkcionalni stil, prošaran vrcavim obrtima, što upravo svedoči o njegovoj spretnosti da se prilagodi mediju i publici kojoj se obraća (u najmanju ruku, nije u svom napisu, nasuprot neobuzdanom oponentu, koristio teške vulgarizme kao što su „zaskočiti”, „kaljuga” ili čak „klozetski”).

Docent univerziteta

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU