Vrućina krivi šine, a vozovi kasne

Kako objašnjavaju u „Infrastrukturi železnice Srbije”, razloga za pojavu ovog problema je nekoliko.

– Moramo imati na umu da je temperatura šina uvek za 25 stepeni viša od temperature vazduha. Tako da, ukoliko je temperatura vazduha oko 40 stepeni, na šinama je više od 65, pri čemu dolazi do deformacije. Ona se dešava na prugama na kojima više decenija nije bilo većih ulaganja, odnosno remonta – ukazuju u „Infrastrukturi”.

Zbog toga se, dodaju, svake godine pre početka letnjeg perioda propisuje uputstvo o načinu postupanja prilikom smanjenja brzina.

– Uputstvom se definiše smanjenje brzina u uslovima visokih vazdušnih i šinskih temperatura na pojedinim delovima pruga u određeno doba dana. Najčešće je to od 12 sati do 22 časa, da bi mašinovođe na vreme uočile deformaciju koloseka i zaustavile voz. Kako bi se očuvali bezbednost i redovnost saobraćaja, pojačani su nadzor i kontrole stanja pruga, objekata, elektrotehničkih uređaja, opreme i postrojenja – uveravaju u „Infrastrukturi”.

Na osnovu iskustva iz ranijeg perioda, kako napominju u ovom preduzeću, definisane su potencijalno kritične lokacije i obezbeđene rezervne količine materijala u slučaju hitnih intervencija.

– Ekipe za sanaciju, koje danonoćno dežuraju, čine tehnička lica građevinske struke. Čim dobiju informaciju oni reaguju kako bi u najkraćem periodu otklonili smetnju – kažu u „Infrastrukturi”.

Jedna od ključnih stvari za kvalitetan saobraćaj na prugama je ulaganje. Ozbiljnoj rekonstrukciji i modernizaciji železničke infrastrukture, ukazuju u „Infrastrukturi”, pristupilo se tek u poslednje dve, tri godine.

– Ukupna ulaganja u železnicu iznose oko četiri milijarde evra. Samo u 2016. i početkom ove godine izgrađeno je, rekonstruisano i modernizovano 137,4 kilometara pruga uz ukupno ulaganje od oko 306 miliona evra. U 2017. godini izvodiće se radovi vredni 776,2 miliona evra na ukupno 240 kilometara pruga – objašnjavaju u „Infrastrukturi”.

Šta su prioriteti kada je reč o održavanju?

– Prioriteti su zamena elemenata gornjeg stroja: pragova, šina, kolosečnog pribora, mostovskih pragova, delova kontaktne mreže i delova signalno-sigurnosnih uređaja. U protekloj godini za tekuće održavanje infrastrukture bilo je izdvojeno 670 miliona dinara, a ove oko 1.600.000.000 – naglašavaju u „Infrastrukturi”.

Putnici imaju pravo na povraćaj novca

Kvalitet pružene usluge putnicima u vozu u velikoj meri zavisi od stanja pruge, svesni su i u „Srbija vozu” u čijoj nadležnosti je saobraćanje vozova, red vožnje, putnici…

Kako kažu, oni su u stalnom kontaktu sa „Infrastrukturom”.

– Kada dođe do prekida saobraćaja zbog kvara na železničkoj infrastrukturi, u zavisnosti od procene trajanja prekida, koju daje „Infrastruktura”, „Srbija voz” preduzima odgovarajuće mere da putnici u što kraćem roku stignu na odredište i obezbeđuje im se osveženje. U slučajevima gde se očekuje veći prekid u saobraćaju, planira se angažovanje autobusa za prevoz putnika. Kada to nije moguće, to jest kada putnici moraju da sačekaju normalizaciju saobraćaja, „Srbija voz” obezbeđuje ketering usluge – objašnjavaju u ovom preduzeću.

Kako otkazivanja i kašnjenja vozova mnogim putnicima prilično poremete planove i tajming, oni očekuju povraćaj novca. Kako to pravo mogu da ostvare?

– Ukoliko putnik ne nastavi vožnju vozom posle normalizacije saobraćaja ili ne želi da koristi alternativni prevoz u organizaciji „Srbija voza”, može da se obrati našem preduzeću za povraćaj novca za neproputovani deo relacije u skladu sa važećim propisima – uveravaju u „Srbija vozu” napominjući da se sve informacije u vezi sa reklamacijama mogu naći na www.srbvoz.rs.