Kolektivna mrzovolja

Da li i vi primećujete da je svakodnevnom životu sve više mrzovoljnih ljudi? Toj epidemiji mrzovolje uspešno odolevaju samo deca i mladi.

 Kakvo je to unutrašnje stanje koje nazivamo mrzovoljom, a za koje postoji toliko izraza u našem jeziku kao što su zlovolja, smrknutost, mrgudnost, namrgođenost, natmurenost ...?

Mrzovolja je dugotrajnije emocionalno stanje – raspoloženje ili, tačnije, loše raspoloženje ili neraspoloženje. Suprotnosti mrzovolji su doživljaj životne energije, elan, polet, nadahnutost, dobro raspoloženje.

Postoje dva glavna razloga za mrzovolju. Prvi je kada se ljudi ne osećaju dobro u svojoj koži. Na primer, kada pokušavaju da funkcionišu uprkos glavobolji. Slično je i kada su veoma umorni, iscrpljeni, nenaspavani, i kada postoji neki organski razlog za to što se osećaju loše.

Drugi razlog za mrzovolju jeste što su ljudi nezadovoljni svojom životnom situacijom, a ne vide načina kako da je promene. Kada ujutro ustanu, a kada u danu pred njima nema, kao što nije bilo ni ostalih dana, nikakav razlog da se nečemu raduju, ljudi postaju mrzovoljni. Tako, na primer, kada su nezadovoljni svojim poslom, a ne usuđuju se da ga promene, svakog ponedeljka se bude mrzovoljni.

Ljudi imaju prava na svoju mrzovolju, da budu zabrinuti, pesimistični, apatični. Problem sa mrzovoljnim ljudima je što negativno utiču na druge. Kada je osoba mrzovoljna ona postaje preterano kritična, usmerena na negativno, što čini da često agresivno reaguje u kontaktu sa drugim ljudima. Njene agresivne reakcije su često neopravdane ili preterane zato što svoju lošu emociju koja je nastala iz jednog razloga, neselektivno „prazne” na ljude sa kojima su u kontaktu.

Stručni naziv za mrzovolju je disforija (od grčkog dysphoros) što doslovno znači „teško nositi”. Oni teško nose neko svoje breme, ali često tako postupaju da ih drugi doživljavaju kao „teške ljude” koje je teško podnositi.

Da li neko ko se iz nekog svog razloga loše oseća – ko je mrzovoljan – ima prava da zbog toga grubo komunicira sa drugima koji nisu ni u kakvoj vezi sa tim razlogom?

To je pitanje stepena civilizovanosti. Kada neko smatra da time što se on loše oseća stiče pravo da to svoje osećanje svima pokazuje i da se tako „prazni”, on greši. Mrzovoljni ljudi svojim postupcima samo pogoršavaju odnose sa drugima što za posledicu ima da postaju još mrzovoljniji.

I zato nečija mrzovoljnost treba da postane privatna stvar – nešto što osoba zadržava za sebe ili deli sa onima koji su joj bliski. U javnoj komunikaciji bez obzira na to koliko je osoba mrzovoljna, ona ne treba da time opterećuje druge. U civilizovanoj zajednici bez obzira na to kako se neko oseća, on izlaskom u javnost stavlja svoju socijalnu masku i trudi se da bude ljubazan prema drugima. Borba protiv mrzovolje je borba za ljubaznije i pozitivnije društvo.