Pola miliona

Vlada je pre neki dan odobrila povišice od pet odsto, između ostalih, i zaposlenima u prosveti i nauci. Ministar prosvete Zoran Lončar je jednoj osnovnoj školi uručio rešenje kojim se odobrava 1.380.000 dinara za uređenje. Aleksandar Vučić je obećao majkama okupljenim u Tašmajdanskom parku da će za nekoliko godina izgraditi mnogo vrtića i da se više neće dogoditi da 4.500 mališana ostane bez mesta u obdaništu. Dragan Đilas je uzvratio obećanjem o izgradnji sedam vrtića u prestonici. Božidar Đelić je nedavno zavapio što smo jedina zemlja u Evropi u kojoj se u poslednjih 15 godina smanjuje procenat visokoobrazovanih, dok Biljana Srbljanović smatra da se mora zaustaviti odliv mozgova iz Srbije.

Očigledno je da se izborna bitka prenela ovih dana u obdaništa, škole i na fakultete, koje, kao po pravilu, političari zaboravljaju tokom ostatka godine. Život, međutim, između dva glasanja, daje nešto drugačiju sliku:

– iz NIP-a je za ovu godinu više izdvojeno za skijališta nego za obrazovanje,

– za poslednjih nekoliko godina u Beogradu je izgrađeno samo sedam vrtića,

– vladin Fond za mlade talente nije dodelio stipendije već dve školske godine,

– Fakulteti Beogradskog univerziteta su od svog osnivača dobili samo 40 odsto od onog što su tražili, a i ta sredstva koja su odobrena ne isplaćuju se na vreme,

– ni dinar nije dat za akreditaciju fakulteta...

I da ne zaboravimo rečenicu da je „za poslednjih deset godina Srbiju napustilo 500.000, uglavnom, mladih stručnjaka”, uz LDP varijaciju (Biljana Srbljanović govori o 350.000 visokoobrazovanih za poslednjih 20 godina).

Predizbornu kombinatoriku svih ovih izjava, ipak, kvari statistika, odnosno nedostatak iste. Poslednji zvanični podatak o broju naših građana na privremenom radu u inostranstvu je iz 1991. godine. Tadašnje procene su da je od 202.850 naših pečalbara njih 6,2 odsto sa fakultetskom diplomom. Takođe, te 1991. godine, statistika beleži da u Srbiji živi 322.888 ljudi sa visokim obrazovanjem. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2002. godine, u Srbiji fakultetsku diplomu ima 412.000 ljudi. Ako se tome dodaju i diplome viših škola (oko 285.000), jasno je da teza o sve manje stanovnika sa fakultetskom diplomom baš i „ne pije vodu”. I tu nije kraj.

Najsvežiji podatak o broju diplomiranih studenata je iz 2006. godine i on govori da je u našoj zemlji te godine studije završilo oko 27.000 mladih. Poređenja radi, 2000. godine diplomiralo je 16.600, a deset godina ranije 15.368 studenata. Kada se podvuče crta ispod broja diplomiranih u ovih 16 godina, dobija se podatak da je u Srbiji od 1990. godine diplomu steklo 180.000 ljudi. Zaista je za razmišljanje odakle se izvlači ona cifra od pola miliona, jer, nisu valjda svi otišli. Neko je i ostao.

Moja poruka izbornim štabovima je sledeća: kada već tražite glas, ne vređajte pamet. Uzmite digitrone u ruke i, ako ništa drugo, prelistajte sajt Zavoda za statistiku. I dajte pare. Da vam ne ode i preostalih pola miliona mladih i obrazovanih.