Murtićeve slike na tršćanskom suncu
Specijalno za Politiku
Trst – Dela značajnih umetnika nekadašnje Jugoslavije bila su svojevremeno veoma cenjena u inostranstvu, što se može potvrditi ovih dana u Italiji, u neobaveznoj šetnji Trstom. Iz izloga privatne galerije „Torbandena”, s tradicijom dugom 50 godina, smeštene blizu mesta poznatog kao Piazza della Borsa, prolaznike pozivaju slike Ede Murtića (1921–2005), velikog hrvatskog slikara, poznatog po slavnim profesorima, partizanskoj prošlosti, levičarskim opredeljenjima, ali pre svega po značajnom i obimnom opusu i po inspirisanošću delima slavnog Džeksona Poloka. Edo Murtić je bio poznat i po neslaganju sa Tuđmanom, ali i po tome što je imao mnogo prijatelja na svim meridijanima.
Sve do 31. jula, u manjem prostoru galerije „Torbandena”, izloženo je oko petnaestak Murtićevih dela, koja potiču iz privatnih kolekcija italijanskih vlasnika, i našem oku, na domaćem terenu, iz tog razloga nisu ni mogla biti dostupna. Galeristi su istakli da na ovaj način, citiramo ih: „odajemo priznanje velikom umetniku i porodičnom prijatelju sa pregledom izloženih radova, uključujući one na platnu i papiru, koji su nastali krajem pedesetih, pa sve do do sredine šezdesetih godina. Edo Murtić je ikona u svojoj zemlji i odlična referenca za sve demokratske intelektualce. Veliki pacifist“.
Ono što odmah zaokupi pažnju posetilaca jeste svakako ulje na platnu „Dubrovnik” iz 1967. i „Zeleno plavo na beloj pozadini” iz 1962, a reč je o radu koji je bio izložen iste godine na Kvadrijenalu umetnosti u Rimu.
Edo Murtić je Akademiju upisao u Zagrebu 1939, pred rat, u klasi Ljube Babića i Krste Hegedušića, proveo je neko vreme u Beogradu u ateljeu Petra Dobrovića, a u Zagreb se vratio 1941. godine. Dve godine kasnije pridružio se partizanima ne završivši studije. Iz tog ratnog perioda najimpresivnija je grafička mapa „Jama” koju je uradio na stihove Ivana Gorana Kovačića. Bavio se pozorišnom scenografijom, stvarao u javnim prostorima murale i mozaike (ciklus za Zagrebačku banku).
Kod nas se Murtićeva dela nalaze u Zbirci Rajka Mamuzića u Novom Sadu, a Muzej savremene umetnosti u Beogradu ima ukupno devet njegovih ostvarenja
Putovao je i inspirisao se u Francuskoj i Italiji, a prelomni trenutak u njegovoj karijeri bio je odlazak u Ameriku 1951. i susret sa slikarstvom Džeksona Poloka, što ga je učinilo opredeljenim za apstraktan izraz u umetnosti. Ciklus Ede Murtića „Doživljaj Amerike“ 1953. mnogi su označili revolucionarnim, jer je u Jugoslaviji tada malo ko slikao na taj način. Ostvario je oko 150 samostalnih i 300 kolektivnih izložbi u domovini i svetu. Prvi put je izlagao na Venecijanskom bijenalu 1958. sa svojim profesorom Krstom Hegedušićem, a potom još dva puta sa ostalim autorima.
Kod nas se Murtićeva dela nalaze u Zbirci Rajka Mamuzića u Novom Sadu, a Muzej savremene umetnosti u Beogradu ima ukupno devet njegovih ostvarenja iz perioda od 1953 do 1974. godine. Jedna od ovih slika nalazi se u stalnoj postavci MSU pod nazivom „Plava na smeđem” iz 1960. S obzirom na to da su nam dva najvažnija muzeja u Srbiji bila zatvorena deceniju i deceniju i po, za mlade koji dolaze nije loše pomenuti nekoliko reči o životu i delu Ede Murtića, kao i činjenicu da je i dalje poštovan u svetu.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
