Vazduh širom Srbije prekomerno zagađen

Jutro maglovito, umesto svežeg vazduha smog u mnogim gradovima Srbije.

Prema podacima portala Er vižual, indeks zagađenosti u delovima Beograda je jutros u 7.30 časova oko 150, što znači da je vazduh nezdrav. Preporuka je da se ne otvaraju prozori kada je ovakva zagađenost. Velika zagađenost je i u mnogim drugim gradovima u Srbiji, dok je u Užicu, Gornjem Milanovcu i Novom Pazaru „jako zagađen”.

Beograd je sinoć bio sedmi na listi najzagađenijih gradova u svetu, jutros je na 33 mestu.

Indeks zagađenosti je u 7.30 iznosio 151 u Beogradu, što znači da je u vazduhu gotovo 20 puta više čestica nego što su preporuke Svetske zdravstvene organizacije.

Vazduh je prema podacima Er Vižuala nezdrav i u Užicu (238), Gornjem Milanovcu (232), Novom Pazaru (223), Čačak (199), Kosjerić (196), Novi Sad (186), Niš (184), Novi Beograd (174), Pančevo (173).

Kada je vazduh "jako zagađen" ozbiljne zdravstvene tegobe se mogu očekivati i kod zdravih osoba i u osetljivim grupama populacije, navedeno je na sajtu. Osetljive grupe su stari, deca, osobe sa oboljenjima srca i pluća.

Preporuka je da se izbegavaju sve fizičke aktivnosti u spoljašnjoj sredini, da se skratiti boravak na otvorenom i preusmeri obavljanje uobičajenih aktivnosti u zatvoreni prostor dok se ne poboljša kvalitet vazduha.

Takođe, ne preporučuje se otvaranje prozora i provetravanje kako zagađen vazduh ne bi prodro unutra.

Indeks zagađenosti vazduha formira se na osnovu ispitivanja koncentracije šest glavnih zagađivača: PM-2,5 čestica, PM-10 čestica, ugljen-monoksida, sumpor-dioksida, azot-dioksida i ozona u nivou zemlje.

PM čestice od 2,5 mikrona su najopasnije jer su najmanje. One nastaju sagorevanjem fosilnih goriva - auspusi automobila, grejanje na drva i ugalj.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, zagađenju vazduha najviše doprinose mala individualna ložišta (75 odsto), industrija (30 odsto) i drumski saobraćaj (šest odsto).