Emanuel Karera o „Jogi”

Neda Valčić Lazović je dobro poznata onima koji prate kulturne sadržaje RTS, naročito po njenim emisijama „Savremeni svetski pisci”. Tokom karijere radila je raznovrsne emisije – od kultnog „Petkom u 22”, preko „Metropolisa”, „Umetničke večeri” do „Kulturnog dnevnika”.

Autorka ekskluzivnih intervjua se raduje što RTS neguje emisije iz kulture. Dakle, kulture ima, ali, kaže, za nju bi se svakoga dana trebalo iznova boriti.

Najnoviju emisiju iz ciklusa „Savremeni svetski pisci”, koja je večeras na programu RTS 2, u 21.45, posvetila je Emanuelu Kareru, istaknutom francuskom piscu i reditelju. Njegova najpoznatija dela su „Protivnik”, „Jedan ruski roman”, „Limonov”, koji mu je 2011. doneo nagradu „Renodo”, „Carstvo”, „Joga”...

Susret je bio upriličen u njegovom pariskom stanu u mirnom delu grada, u svetlom i minimalističkom prostoru sa velikim krovnim prozorima kroz koje, dok stvara, pisac rado posmatra nebo.

– Ljudi se često pitaju da li pisci svedoče o događajima koje su sami proživeli ili o životima koji su potpuno različiti od njihovog – kaže Neda Valčić Lazović.

– U slučaju renomiranog francuskog autora Emanuela Karera ti svetovi se mešaju – od dela autofikcije do sudbina stvarnih ljudi koji su doživeli ekstremna iskustva. U jednom od svojih poslednjih naslova „Joga”, knjige autobiografskog karaktera o kojoj smo najviše razgovarali, Karer govori o svom viđenju te discipline koja se u poslednjih dvadeset, trideset godina rado praktikuje u svetu. On jogu vidi kao praksu koja je mnogo više od gimnastike, disciplinu koja ima za cilj transformaciju svesti, uz pomoć tela.

„Joga” nije knjiga samo o meditaciji, već i o terorističkim napadima na Šarli Ebdo, o migrantskoj situaciji danas, o ljubavi.

U delu knjige u kojoj ne skriva svoju ranjivost, Karer piše i o svojoj dijagnozi melanholične depresije (pridev melanholičan u psihijatrijskoj praksi ne sadrži ništa poetsko) i o agresivnim terapijama kojima je bio podvrgnut.

Od leka ketamin koji se koristi i za konje do terapije elektrošokovima koja se primenjuje u slučajevima kad se iscrpe sve druge mogućnosti.

– Kareru pisanje pomaže da spozna sebe i da živi, a kao i mnogi drugi pisci na pitanje: zašto piše – odgovara, uz osmeh: da ništa drugo ne zna da radi u životu. Takve spisateljske odgovore doživljavam kao deo neodoljivog književnog šarma.

Poznata beogradska novinarka kaže da nas je tokom poslednje tri godine korona na mnogim poljima zaustavila, ali ne i u oblasti književnosti.

– Književnost se ne predaje. Mnoge profesije su se zbog korone promenile, ljudi su se promenili, ali pisci su nastavili da žive u svom ritmu. Sami. Između svoja četiri zida, gde inače provode veliki deo života. Pisci su pisali i dalje pišu, a oni koji su to želeli imali su više vremena da čitaju. Jedna od lepih stvari kojima nas književnost uči jeste da – šta god da nam se u životu dešava – nismo sami!

U serijalu „Savremeni svetski pisci” Neda Valčić Lazović više od dvadeset godina otkriva aktuelne autore i kroz svoje emisije omogućava da spoznamo deo njihovog sveta. 

Čuli smo i kakvi su njeni budući planovi...

– Trenutno pripremam emisije o velikom španskom književniku Havijeru Serkasu i sjajnoj turskoj autorki Ajfer Tunč, a tu je i ubrzana prepiska sa još nekim velikim literarnim imenima. Čini mi se da je najteži deo posla doći do autora, jer su i na književnom polju zavladala pravila tržišta. Tako da dobijam pitanja u stilu: da li je u vašoj zemlji tiraž mojih knjiga viši od 100, 200 ili 500.000 primeraka? Srećna sam što već u televizijskoj bibliografiji imam imena poput Marija Vargasa Ljosu, Orhana Pamuka, Gintera Grasa, Žan-Mari Gistava le Klezioa, Petera Handkea, Pola Ostera, Džonatana Frenzena, Žana Bodrijara, Alena Rob-Grijea, Čarlsa Simića i druga, koja predstavljaju istoriju književnosti – rekla je Neda Valčić Lazović.