Hladni su baš kao i njihova klima

Kada sam u martu 2016. godine prvi put došla u Švedsku, nisam ni sanjala da ću u oktobru te godine započeti novi život u ovoj zemlji, daleko od Beograda, porodice i prijatelja. U Švedskoj živim i radim već šest i po godina.

Posle diplomiranja na Stomatoloskom fakultetu u Beogradu, dobila sam posao u jednoj privatnoj ordinaciji u Beogradu. Bila sam ponosna na sebe i svoju diplomu uz puno elana i znanja. Radila sam na procenat, što je bilo teško ostvariti obzirom da sam bila početnik u poslu. Borila sam se, ali nisam bila zadovoljna. Radila sam i druge poslove, kao stomatološka sestra, sekretarica, čak i spremačica.

Vremenom rodila se ideja da svoju sreću potražim u Skandinaviji. Moja rodbina koja živi i radi dugi niz godina u Švedskoj pozvala me je u goste. Oni su bili sigurni da ću pronaći posao jer je medicinski kadar deficitaran u Švedskoj, ali i celoj Skandinaviji.

Preporučili su mi da počnem odmah da učim švedski jezik. Tako sam počela učenje jezika i planirala odlazak u Švedsku. Jezici mi nisu jača strana tako da je na početku bilo dosta teško. Čudna slova, još čudniji izgovor i akcenat. Bez obzira na sve, nisam odustajala, borila sam se i grabila znanje.

Dala sam otkaz u ordinaciji, kupila avionsku kartu i krajem marta 2016. godine otputovala za Švedsku kao turista. Bila sam jako uzbuđena i  srećna, bio je to moj prvi let avionom. Provela sam mesec i po dana kod rodbine. Sve mi je bilo vrlo interesantno i  simpatično. Bila sam srećna, radoznala, ispunjena, fotografisala na svakom ćošku, upoznavala sa švedskom kulturom, jezikom i Šveđanima. Švedski vozovi su tačni u minut, priroda se čuva i neguje, reciklira se otpad, bilo da je plastika, običan papir ili novine. Šetnja je sastavni deo dana, u gradski prevoz se ulazi samo na prva vrata, a izlazi na preostala.

Po preporuci jedne Šveđanke otišla sam sa rođakom do jedne privatne ordinacije, rekla vlasniku ko sam, odakle sam, šta sam po struci i da tražim posao. Odgovorio je da će me zaposliti kao stomatolosku sestru, da moram uz posao da naučim jezik i da se vremenom pripremim za nostrifikaciju diplome.

Nisam mogla da verujem šta čovek govori, pogledala sam u rođaku, trudila se da razumem nastavak našeg razgovora, a od uzbuđenja, sreće i neverice, nisam znala da izađem iz ordinacije napolje. Plakala sam od sreće, htela sam da vrisnem, zagrlila sam rođaku i mislila da sanjam.

Sledeći korak je bila administracija, prikupljanje papira, pravljenje ugovora i slanje dokumenata Migracionom centru. Kad sam to završila spakovala sam se i vratila za Beograd. Dok sam čekala odluku Migracionog, nastavila sam da učim švedski i našla privremeni posao stomatoloske sestre u privatnoj ordinaciji.

U oktobru te godine dobila sam pozitivan odgovor i mojoj sreći nije bilo kraja.   Naredni dani protekli su u spremanju, pakovanju ali i emocijama. Nije lako ostaviti porodicu, svoj grad i zemlju, započeti novi u dalekoj Skandinaviji.

Uz posao nastavila sam da učim jezik. Danas posedujem švedsko državljanstvo, živim u srećnom i uspešnom braku, sigurnija u sebe, jezik i svoje veštine i znanje u struci.

Ovde sam stekla i mnogo prijatelja, kako naših, tako i švedskih. Nije bilo lako u početku. Roditelji i brat i danas mi nedostaju. Nedostaju i prijatelji, Beograd, naša klima i hrana.

Definitivno ne volim skandinavsku klimu i društveni život ovde. Zime su duge, mračne i hladne. Najveći problem je manjak Sunca što utiče i na raspoloženje ljudi. Društveni život se planira dve nedelje unapred, nema spontanog druženja sa Šveđanima. Ljubazni su i prijatni, ali nema topline i prisnosti u druženju kao kod nas. Hladni su, baš kao i njihova klima.

Na poslu sam lepo prihvaćena od strane kolega. Prijatni su, ljubazni, pomažu mi i oko jezika i zadataka na poslu. Ovde stomatologija funkcioniše drugačije, oprema je savremenija, mnoge stvari se obavljaju na lakši i brži način. Vođenje administracije je teško, srećna sam na poslu.

 Ali, sreća bi bila kompletnija kada bih nostrifikovala svoju diplomu stomatologa ili studirala za dentalnog higijeničara. Plata bi bila veća, mada i sa platom stomatoloske sestre živim dobro. Muž radi u građevinskoj branši, dve redovne plate mnogo znače. Život ovde jeste skuplji nego u Srbiji. Kirija, hrana, benzin, sve je skuplje dva ili tri puta više nego na Balkanu.

Muž i ja za sada ne planiramo povratak u našu zemlju. Ovde je čovek sigurniji i ima bolju budućnost za svoju decu. U Srbiji je situacija manje-više ista. Na žalost, nije se na bolje promenila za ovih šest godina.

Volela bih kada bi život i budućnost Srbije bili bolji i drugačiji. Omladina ne bi išla u inostranstvo za boljim životom, a onda bi se i mi, koji smo već otišli preko,  sigurno vratili svojoj domovini.

Jelena Živanović

Pišite nam
 Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika