Хладни су баш као и њихова клима

Када сам у марту 2016. године први пут дошла у Шведску, нисам ни сањала да ћу у октобру те године започети нови живот у овој земљи, далеко од Београда, породице и пријатеља. У Шведској живим и радим већ шест и по година.

После дипломирања на Стоматолоском факултету у Београду, добила сам посао у једној приватној ординацији у Београду. Била сам поносна на себе и своју диплому уз пуно елана и знања. Радила сам на проценат, што је било тешко остварити обзиром да сам била почетник у послу. Борила сам се, али нисам била задовољна. Радила сам и друге послове, као стоматолошка сестра, секретарица, чак и спремачица.

Временом родила се идеја да своју срећу потражим у Скандинавији. Моја родбина која живи и ради дуги низ година у Шведској позвала ме је у госте. Они су били сигурни да ћу пронаћи посао јер је медицински кадар дефицитаран у Шведској, али и целој Скандинавији.

Препоручили су ми да почнем одмах да учим шведски језик. Тако сам почела учење језика и планирала одлазак у Шведску. Језици ми нису јача страна тако да је на почетку било доста тешко. Чудна слова, још чуднији изговор и акценат. Без обзира на све, нисам одустајала, борила сам се и грабила знање.

Дала сам отказ у ординацији, купила авионску карту и крајем марта 2016. године отпутовала за Шведску као туриста. Била сам јако узбуђена и  срећна, био је то мој први лет авионом. Провела сам месец и по дана код родбине. Све ми је било врло интересантно и  симпатично. Била сам срећна, радознала, испуњена, фотографисала на сваком ћошку, упознавала са шведском културом, језиком и Швеђанима. Шведски возови су тачни у минут, природа се чува и негује, рециклира се отпад, било да је пластика, обичан папир или новине. Шетња је саставни део дана, у градски превоз се улази само на прва врата, а излази на преостала.

По препоруци једне Швеђанке отишла сам са рођаком до једне приватне ординације, рекла власнику ко сам, одакле сам, шта сам по струци и да тражим посао. Одговорио је да ће ме запослити као стоматолоску сестру, да морам уз посао да научим језик и да се временом припремим за нострификацију дипломе.

Нисам могла да верујем шта човек говори, погледала сам у рођаку, трудила се да разумем наставак нашег разговора, а од узбуђења, среће и неверице, нисам знала да изађем из ординације напоље. Плакала сам од среће, хтела сам да вриснем, загрлила сам рођаку и мислила да сањам.

Следећи корак је била администрација, прикупљање папира, прављење уговора и слање докумената Миграционом центру. Кад сам то завршила спаковала сам се и вратила за Београд. Док сам чекала одлуку Миграционог, наставила сам да учим шведски и нашла привремени посао стоматолоске сестре у приватној ординацији.

У октобру те године добила сам позитиван одговор и мојој срећи није било краја.   Наредни дани протекли су у спремању, паковању али и емоцијама. Није лако оставити породицу, свој град и земљу, започети нови у далекој Скандинавији.

Уз посао наставила сам да учим језик. Данас поседујем шведско држављанство, живим у срећном и успешном браку, сигурнија у себе, језик и своје вештине и знање у струци.

Овде сам стекла и много пријатеља, како наших, тако и шведских. Није било лако у почетку. Родитељи и брат и данас ми недостају. Недостају и пријатељи, Београд, наша клима и храна.

Дефинитивно не волим скандинавску климу и друштвени живот овде. Зиме су дуге, мрачне и хладне. Највећи проблем је мањак Сунца што утиче и на расположење људи. Друштвени живот се планира две недеље унапред, нема спонтаног дружења са Швеђанима. Љубазни су и пријатни, али нема топлине и присности у дружењу као код нас. Хладни су, баш као и њихова клима.

На послу сам лепо прихваћена од стране колега. Пријатни су, љубазни, помажу ми и око језика и задатака на послу. Овде стоматологија функционише другачије, опрема је савременија, многе ствари се обављају на лакши и бржи начин. Вођење администрације је тешко, срећна сам на послу.

 Али, срећа би била комплетнија када бих нострификовала своју диплому стоматолога или студирала за денталног хигијеничара. Плата би била већа, мада и са платом стоматолоске сестре живим добро. Муж ради у грађевинској бранши, две редовне плате много значе. Живот овде јесте скупљи него у Србији. Кирија, храна, бензин, све је скупље два или три пута више него на Балкану.

Муж и ја за сада не планирамо повратак у нашу земљу. Овде је човек сигурнији и има бољу будућност за своју децу. У Србији је ситуација мање-више иста. На жалост, није се на боље променила за ових шест година.

Волела бих када би живот и будућност Србије били бољи и другачији. Омладина не би ишла у иностранство за бољим животом, а онда би се и ми, који смо већ отишли преко,  сигурно вратили својој домовини.

Јелена Живановић

Пишите нам
 Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика