Kako je Vroclav postao poljski grad

Čovek mora da se pomuči kako bi iz Praga stigao u Vroclav, otprilike ’preko sedam gora’ - sudetskih gora. Prvo treba doći do kraja Praga i stanice Černi most, i ukrcati se u autobus do Libereca; zatim u Liberecu otići do železničke stanice i sačekati voz do Tanvalda, sve to pre napuštanja Češke.

Iz voza koji se kretao planinskom železnicom pružao se pogled na šume i živopisne, zelene obronke i padine Sudeta.

Od Šklarske Porebe, malog grada sa arhitekturom nemačkog planinskog mesta u poljskoj Donjoj Šleziji, deo puta sam preša autobusom. Do Jelenje Gore vozili smo se lokalnim putevima.

Poljak do kojeg sam sedeo u vozu od Jelenje Gore govorio mi je o srpskim zajednicama u Poljskoj za koje do tada nisam znao. Na Gugl mapama mi je pokazivao mesta gde se nalaze - Novogrodziec i Boleslaviec. Govorio na mom osrednjem češkom, a on na poljskom, koristeći povremeno neke češke izraze. Do Vroclava voz se zaustavljao se u proseku na svakih desetak kilometara.

Za razliku od Praga, većina stranaca u Vroclavu su tu zbog posla ili studija. Nije bilo turista koji bi popili gomilu krigli piva po ceni od dva evra i za dva, tri dana se vratili kući. Vroclav nije igralište za turiste. U ovaj grad se dolazi sa razlogom. U njemu nema blaziranosti koja je karakteristična za Prag.

Određivanjem granice sa Nemačkom na liniji Odra-Nisa posle Drugog svetskog rata, Poljska je pomerena između sto i dvesta kilometara zapadno. Vroclav je od sredine 18. veka do 1945. godine bio izrazito nemački, tačnije pruski grad. Hitler ga je proglasio za ’grad tvrđavu’ (Festungsstadt) što je dovelo do ogromnog razaranja 1944. i 1945. godine.

Čudo je da ovaj grad uopšte postoji, imajući na umu da je tada većinom bio porušen.

Tokom ovih žestokih borbi grad je ostao bez gotovo celokupnog stanovništva. Posle rata naselili su ga Poljaci, uglavnom sa zapada Poljske, iz Galicije, zatim Ljvova i okoline. Njegovi današnji stanovnici su potomci tih poljskih doseljenika iz Galicije, koji su naselili grad u kome su Nemci činili većinu stanovništva dvesta godina.

Većina stanovnika Vroclava su tek druga generacija ljudi koji su rođeni u ovom gradu. U njemu obitava duh strašne bitke, on je jedno od mesta katastrofe dvadesetog veka.

Trouglasti znakovi brojeva zgrada koji se koriste u poljskim gradovima, na kojima dve strane pokazuju broj pod uglom od sto dvadeset stepeni u odnosu na fasadu zgrade, omogućavaju pešacima da vide broj već sa udaljenosti od dvadesetak metara. Kod uobičajenih ravnih znakova morate da priđete bliže zgradi kako bi saznali njen broj.

Izgled Vroclava veoma je zanimljiv, germanski i hanzeatski, poput Rige ili Lajpciga. Sa nekim delovima, poput Nadodrže, koji podsećaju na peštanski Eržebetvaroš. Tu je i nekoliko baroknih palata, ciglena gotika, kao i pojedini stambeni blokovi iz vremena socijalizma podignuti na mestu porušenih objekata.

Neke zgrade su ponovo izgrađene na način koji je zadržao staru severnjačku formu, ali na moderan način. Vroclav je univerzitetski grad i jedan od centara ovog dela Evrope. U lokalu nedaleko od jednog od mostova preko Odre srećem poljske i strane studente.

- Odakle si, pita me jedan meštanin.

- Srbsko, Belehrad.

- Onda mora da razumeš poljski.

- Ako ti tako kažeš, odgovorih i nastavih na češkom.

U nekoliko navrata ulaze lokalci samo da popiju po jedno žestoko piće za šankom a onda odmah izađu napolje.

Sutradan sam doručkovao u jednoj od gruzijskih pekara, koje nude pecivo blisko ukusima naviknutim na srpske pekare.

Stari grad okružen je parkovima i kanalom, koji se kao u mnogim drugim starim evropskim gradovima, nalaze na mestu nekadašnjih gradskih zidina i jarka.

Plavi tramvaji kruže oko njega.

Poteran kišom i nebom koje je naslućivalo oluju vratio sam se nazad u hotelsku sobu na nekoliko sati.

U šetnji uz obalu Odre, Vroclav me podseća na Berlin i šetnje uz reku Špre.  

Poljaci su obnovili centre svojih razrušenih velikih istorijskih gradova. Varšava, Gdansk i Vroclav su najistaknutiji primeri u stilovima koji su u njima bili zastupljeni pre Drugog svetskog rata.

Kako da su bili uvereni da je komunizam, koji im je nametnut, samo privremeno stanje, jedan period koji je potrebno izdržati, i nakon kojeg će se njihova država svakako vratiti svom karakteru.

Bojan Viculin

Pišite nam 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili.
Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika