Crvena reka

Ana Brnabić, kako bi sama to izrazila, baš nikako da razume… Kako da razume.

Ne znam da li Ana zna, ali među zemljama koje svoj razvoj zasnivaju samo na bespoštednoj eksploataciji resursa, nema nijedne naročito lepe kao mesto za život. To su zemlje izložene pljačkanju sirovina od strane velikih sila, a većina stanovništva živi siromašno, dok u bogatstvu uživa samo klasa korumpiranih političara i njihovih porodica, kumova koji imaju privatne avione, lamborginije, meklarene… Ne znam da li Ana zna (Izveštaj Svetske banke za 2021), ali među prvih deset zemalja koje svoju ekonomiju (BDP) zasnivaju na eksploataciji resursa su Libija (61 odsto), Irak (43,4 odsto), oba Konga (38,8 odsto), Papua Nova Gvineja (27,4 odsto), u kojoj je gle čuda, ne znam da li Ana zna, ali upravo „Rio Tinto” 1988. izazvao desetogodišnji građanski rat kada se domaće stanovništvo pobunilo protiv zagađenja, što je prosperitet koji Ana želi Srbiji.

Ne znam da li Ana zna, ali Norveška na koju se Ana poziva samo deseti deo svoje ekonomije (BDP) zasniva na eksploataciji prirodnih resursa (Izveštaj Svetske banke za 2021). Norveški penzioni fond na koji se poziva i koji zaista ima koristi od eksploatacije nafte, svojevremeno je povukao sva sredstva iz „Rio Tinta” ili što bi naš narod rekao, pobegao od ove kompanije glavom bez obzira, upravo zato što je ova kompanija koja nas ubeđuje zajedno sa Anom da joj je stalo do zaštite životne sredine napravila ekološku katastrofu u Indoneziji.

Ne znam da li Ana zna, ali eksploatacija nafte nije isto što i eksploatacija litijuma. Trenutno nijedna evropska zemlja ne vrši eksploataciju litijuma. Eksploatacija litijuma u Srbiji ličiće na eksploataciju zlata i dijamanata u Africi. Stranci iznose profit, a nama ostaju crvene, zatrovane reke, ekološke izbeglice koje napuštaju ognjišta, razrušene kuće i uništena priroda. Ne znam da li Ana zna, ali gle simbolike, „Rio Tinto” u prevodu baš znači crvena reka.

Ne znam da li Ana zna ali u momentu kada u svetu imate nestašicu hrane, kada čista voda postaje jedan od ključnih resursa, a građani Srbije se suočavaju sa ogromnim poskupljenjem hrane, vi hoćete da uništite najplodniju zemlju ispod koje se nalaze neprocenljivi resursi vode za piće, kako bi strane kompanije napravile enorman profit.

Ne znam da li Ana zna, ali da li je Ana premijerka Srbije ili „Rio Tinta”? Zašto se ne bavi pitanjem bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji? Zašto se ne bavite kako da više od polovine stanovnika Vojvodine koji nemaju vodu za piće, omogućite osnovnu životnu potrebu? Da li znate da na teritoriji Subotice trenutno imate pravi rat migranata i da se ljudi osećaju nebezbedno?

Ne znam da li Ana zna, ali prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji imate pola miliona ljudi manje. Neka ljudi koji čitaju tekst sami naprave spisak ljudi, prijatelja i rodbine koji su otišli ili planiraju da odu. Ključni razlozi odlaska su nasilje i agresija u društvu, nepostojanje bezbednosti i partijsko zapošljavanje. Koliko od svih nas svoje roditelje, decu, unuke, braću ili sestre viđa preko skajpa ili vajbera?

Ana optužuje kako nekog ovde finansiraju strane sile, a kako Ana ne zna da svi stranci govore kako im je cilj da se u Srbiji eksploatiše litijum. To je javno rekla Angela Merkel na konferenciji pred Vučićem koji je tada gledao u pod usred Srbije, što je scena kakva nije viđena od 1945. godine. Američki ambasador Hil javno podržava kopanje litijuma, Kinezima isto odgovara da se Srbija eksploatiše. Govori se o zelenoj Evropi i Srbiji kao crnoj ekološkoj rupi. Nešto slično je najavljivao Tomislav Nikolić, otac Vaše stranke.

U samom tekstu Ana je spominjala njene opozicione kolege i političke protivnike. Ana se ne mora slagati sa njima, ali ona je premijerka Republike Srbije i ne može vređati građane. Nisam političar. Oko mnogih pitanja se ne slažem sa velikim delom članova i glasača SNS-a, ali sam zahvalan svakom od njih koji su zajedno sa nama branili Srbiju od ekološkog uništavanja učestvujući na dostojanstvenim i mirnim protestima kada smo odbranili Ustav i Republiku Srbiju.

Ana, koristite sajt vlade da objavite tekst o meni, a recimo nigde ne mogu da nađem podatak koji ste fakultet, kada i koje godine završili. Pitali ste me za moje obrazovanje. Završio sam Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu za četiri godine prosek 9,32. Na istom fakultetu završio sam master studije i doktorirao. Doktorat je dobio nagradu za najbolji rad iz ustavnog prava „Miodrag Jovićić”. Završio sam Harvardov kurs o društvenom organizovanju i specijalističke studije u Švajcarskoj. A Vi?

Ostao sam u Srbiji, jer verujem da možemo stvoriti društvo u kojoj neće biti bitna partijska knjižica, nego koliko ko vredi. Želim da potomcima ostavimo prelepe šume, šljivike, čiste reke koje su naši preci nama ostavili. Želim da svom unuku pokažem zemlju koju je moj pradeda Ratko, učesnik balkanskih i Prvog svetskog rata, ostavio meni.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista