Amerika u naprslom ogledalu

„To je velika kravlja balega s korenom belog sleza na vrhu, i ja neću da pojedem taj izmet”, ovim rečima Pol Braun, kongresmen iz redova vladajuće Bušove Republikanske stranke, oslikao je zaprepašćenoj javnosti deo razloga odluke Kongresa da odbije predlog Administracije za hitno spasavanje urušenog centra američke finansijske moći na Vol stritu.

Pred očima šokiranog sveta, ali i miliona uznemirenih Amerikanaca, politički vrh najjače sile zapadnog sveta razotkrio je razornu neslogu u sopstvenim redovima. Uprkos molbi predsednika Buša, insistiranju potpredsednika Čejnija i zalaganju republikanskog predsedničkog kandidata Džona Mekejna, samo 65 predstavnika te partije u Kongresu je glasalo za „sanacioni plan” državnog sekretara za finansije Henrija Polsona i guvernera Centralne banke Bena Bernankea.

Polson–Bernankeov plan (od samo 700 reči), obogaćen poslednjih dana brojnim amandmanima predstavnika i Republikanske i Demokratske partije, predviđao je da administracija zagrabi 700 milijardi dolara budžetskih sredstava zarad spasavanja Vol strita od sopstvenih rizičnih investicija na posrnulom tržištu stanogradnje u SAD. I pored zaklinjanja vođa demokratskog bloka u Kongresu i podrške njihovog predsedničkog kandidata Baraka Obame da će – zarad viših ciljeva – sarađivati sa republikancima oko predloženog plana, samo 60 odsto predstavnika te stranke glasalo je za Polson–Bernakeov plan. Brojni kongresmeni obe partije odbijanje tog plana juče su obrazlagali odlučnimzahtevima izborne baze da ne spasavaju pohlepne tajkune sa Vol strita koji su godinama ostvarivali basnoslovne zarade nudeći rizične hipotekarne kredite američkom narodu, preprodajući ih kasnije lovcima na profite diljem sveta.

Galupovo ispitivanje javnog mnjenja, koje prenosi dnevnik „Amerika danas”, kazuje da je uoči glasanja u Kongresu samo 22 odsto ispitanih Amerikanaca bilo saglasno sa Polson–Bernakeovim planom, 56 odsto je tražilo „drugačije rešenje” za nevolje Vol strita, dok je tek 11 odsto smatralo da „ne treba ništa preduzimati”, na šta se inače svodi rezultat glasanja u Kongresu.

Provalija između mišljenja američkog javnog mnjenja i političkog vrha SAD povodom „najveće finansijske krize u Americi od Drugog svetskog rata” je duboka, slažu se posmatrači. Javno urušavanje do sada gotovo neprikosnovene unutarpartijske monolitnosti predstavnika republikanske i demokratske partije u američkom Kongresu, ukazuje na „naprslinu”, ocenjuje agencija „Blumberg”. Koliko daleko su spremni da idu „disidenti” u republikanskom i demokratskom bloku američkog Kongresa?

Američki predsednik Džordž Buš juče je po drugi put zatražio od Kongresa da što pre ponovo glasa o spasilačkom pojasu za Vol strit. Nakon pauze za jevrejsku Novu godinu, Kongres se ponovo sastaje u četvrtak. Globalne berze ustreptalo se nadaju da će plan ovog puta proći, jer u protivnom... Što se Amerike tiče, njoj bez obzira na sudbinu spasilačkog plana sledi najduža recesija u poslednjih 25 godina, upozoravaju tamošnji mediji.

SAD su na pragu duge unutrašnje političke i ekonomske krize sa nesagledivim posledicama po sadašnji globalni poredak.