„Gvozdeni put” ka Jadranskom moru

U Domu omladine povodom Dana oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu otvorena je izložba „Pruga snova”. A to je pruga Beograd–Bar. Ona je san u svakom smislu. Moj otac Mirko Brnović dao je kao prilog tri svoje penzije za izgradnju ove lepote. A moji ujaci Ratimir i Tasa Stanković sa svojim gospođama Lelom i Dobrilom po tri plate. Zajam koji je raspisan omogućio je ostvarenje sna. Tome su se pridružili i brigadiri omladinske radne akcije. Fotografije su nas podsetile na ovaj podvig. Na trasi su 254 tunela i 234 mosta.

A počelo je još od sredine 19. veka i težnje da se otvori „gvozdeni put” ka Jadranskom moru. Sa ozbiljnom gradnjom počelo se 1952. godine probijanjem tunela „Zlatibor” i „Sozina”. Ta pruga dobila je status univerziteta. Škole. Obuke.

U kupeima i hodnicima prilikom putovanja možete dobiti savete i recepte za lečenje astme ili kurjeg oka, lekcije iz istorije od srednjeg veka pa nadalje, čuti Njegoševe svevremenske misli. Biva tu i ljubavi i rastanaka. A tek vagon-bife, to je san snova: lozova rakija do Bara i razmatranje trenutnog geopolitičkog stanja u svetu. Tu je već sve globalno i zadimljeno. Ako kompozicija ostane u kvaru negde među brdima i zvezdama kondukter Vasa počinje da recituje Jesenjina. Do Bara ste već magistrirali.

Ova pruga spaja ono što su mnogi hteli da prekinu. Ta nit, to pletivo između nas tka se vekovima. Rasparati ga niko ne može. Za tim nema potrebe. Bar ja tako mnim. A vi?

Svetlana Brnović Mitić,
istoričar umetnosti