Ekskurzije, opet...

Još jedna loša vest je upravo stigla sa ekskurzija srpskih đaka: maturanti iz Srbije krali u Veroni. Neminovno se nameće pitanje da li ekskurzije treba ukinuti? Mišljenja u javnosti su podeljena. Oni koji su protivnici zabrana objašnjavaju da se na taj način ništa neće postići, da će tako i dobra deca, a ona su u većini, biti kažnjena, da su školska putovanja za mnoge jedini „prozor u svet”…

Našu državu već duže vreme „bije loš glas”, pa se u inostranstvu odmah očekuju problemi čim se čuje da stižu učenici iz Srbije. S druge strane, evidentno je da se neki naši učenici ne ponašaju civilizovano. Za to, međutim, ne možemo isključivo njih osuđivati. Trebalo je da ih nastavnici i roditelji nauče lepom i odgovornom ponašanju. Ne treba zanemariti ni ulogu medija, pre svega, elektronskih koji kroz razne emisije i filmove nude nasilje kao poželjan oblik ponašanja. I pojedini političari, predstavnici vlasti od lokalnog do državnog nivoa, svojim ponašanjem neretko promovišu obest, drskost, sileđijstvo…

Događa se da se i roditelji zapanje kada čuju šta je njihovo dete uradilo. Recimo, maturanti koji su u Veroni krali imali su dosta para. Na to ih dakle nije naterala nemaština, već, kako to pedagozi objašnjavaju, želja za dokazivanjem. Tinejdžeri se rado nadmeću, hoće da se prave važni, menjaju ponašanje kada su daleko od kuće i kada su u grupi.

Nastavnici, đaci i predstavnici turističkih organizacija su ti koji treba da otkriju šta se na putešestviju zaista događalo. A svima njima je u interesu da se svi prekršaji prikriju, kako bi se na ekskurzije i dalje išlo. Zato se o tome šta se sve na učeničkim putovanjima dešava sazna tek onda kada neko bude uhapšen, proteran iz zemlje, povređen ili kada u zemlju stigne kovčeg.

U mnogim državama đaci na ekskurziju mogu da idu samo u okviru granica svoje zemlje. Uz to i oni i nastavnici imaju određena zaduženja. Tamo su deca istovremeno i u ulozi vodiča i u ulozi istraživača, a saznanja koja na putovanju steknu moraju u školi da pokažu, i to pred nastavnicima, direktorom, roditeljima i drugim đacima, učestvujući u školskom kvizu. Tako da na školskim putovanjima nemaju, ni deca, ni profesori višak slobodnog vremena, pa su smanjene mogućnosti za nestašluke. Slične radne obaveze trebalo bi ubuduće na ekskurzijama da čekaju i naše đake. Tako bar piše u uputstvu kao pratećem dokumentu novog pravilnika o ekskurzijama koji uskoro treba da stupi na snagu. Ali, pitanje je da li će se njegove odredbe dosledno i primenjivati. To je i do sada sa svim „pravilima igre” bio problem.

Uprkos svemu tome, ne treba očekivati da će ekskurzije zabraniti. Treba se setiti đačkih protesta kada je to pre petnaestak godina ondašnja prosvetna vlast pokušala da uradi. Učenici su i tada u borbi za ekskurzije imali potporu i profesora i roditelja.