Rast tržišta e-vozila podstiče potražnju za litijumom

Iako se od protivnika rudarenja litijuma često čuje argument da je buduća potražnja za ovim metalom neizvesna zbog usporavanja tržišta električnih vozila, najnoviji podaci iz automobilske industrije govore drugačije. „Be-Em-Ve grupa” zabeležila je značajan rast prodaje potpuno električnih vozila u prvih devet meseci 2024. godine – za čak 19,1 odsto. U Evropi je potražnja za potpuno električnim „Be-Em-Ve” modelima porasla je za 35,8 procenata sa 121.844 vozila isporučenih kupcima. Ovaj rast, posebno u zemljama poput Velike Britanije, Italije i Francuske, jasno pokazuje da je interes potrošača za električnim vozilima u stalnom porastu, te da će i potražnja za litijumom nastaviti da raste u narednim godinama.

O važnosti litijuma za auto-industriju govori i podatak da najveće kompanije direktno ulažu u litijumske projekte kako bi obezbedile ključnu sirovinu za proizvodnju baterija za električna vozila. „Be-Em-Ve grupa” je u junu odobrila investiciju od 15 miliona evra u projekat „Volfsberg” u Austriji. U pitanju je podzemni rudnik litijuma koji je planiran na 270 kilometara od Beča, blizu grada Volfsberga, i već je dobio potrebne dozvole. Ovo je jedan od više od 20 litijumskih projekata koji se razvijaju širom Evropske unije (EU) i verovatno će ih biti sve više. EU je usvajanjem Zakonom o kritičnim sirovinama (CRMA) u martu ubrzala otvaranje sopstvenih rudnika litijuma i drugih kritičnih sirovina i propisala niz mera kojima se podstiče prerada i reciklaža minerala od kojih će zavisiti energetska i digitalna tranzicija.

Evropski i UN propisi su garancija održivog rudarenja litijuma u Srbiji. Neke od najvećih evropskih automobilskih kompanija jasno su stavile do znanja da računaju na litijum iz Srbije. Odmah nakon što je u julu potpisan Memorandum Srbije i EU o kritičnim sirovinama, pisma o namerama su potpisali i predstavnici „Stelantisa” i „Mercedes benca”. Značaj potencijalne saradnje s najvećim imenima auto-industrije nije samo u investicijama koje donose nova radna mesta i ekonomski napredak. To je istovremeno i garancija da litijum u dolini Jadra mora biti proizveden po najstrožim standardima zaštite životne sredine. U suprotnom ne bi ni mogao da se izveze na evropsko tržište.

Zakon CRMA i Direktiva o baterijama predstavljaju ključne regulatorne okvire koji osiguravaju da će litijum u projektu „Jadar” biti proizveden na održiv način. Ove regulative, u koje su uključeni i standardi UN o sirovinama, imaju za cilj da osiguraju najviše ekološke mere u eksploataciji, preradi i reciklaži litijuma, koji je ključan za evropske klimatske ciljeve i održivi razvoj.

Od 1. februara 2027. godine, svaka industrijska baterija i baterija za električno vozilo u prodaji u EU moraće da poseduje „baterijski pasoš” – digitalni sertifikat koji omogućava kupcima da provere poreklo materijala korišćenih u proizvodnji baterije, kao i podatke o odgovornom načinu eksploatacije sirovina. Vodeći proizvođači automobila poput „Be-Em-Vea”, „Folksvagena”, „Tojote” i „Mercedesa” neće ni moći da kupuju sirovine dobijene uz štetan uticaj na prirodu, tako da i poslovna uspešnost projekta „Jadar” direktno zavisi od pridržavanja najviših standarda zaštite životne sredine.

Potpisivanjem memoranduma sa EU Srbija je postala geografski najbliži partner EU u globalnom reorganizovanju lanaca snabdevanja i postavljanju temelja nove razvojne politike koja stremi nultom uticaju na klimatske promene. Saradnja u oblasti kritičnih sirovina nesumnjivo bi ojačala geopolitički položaj naše zemlje stavljajući je u središte evropske zelene tranzicije, uz brojne ekonomske benefite koje potencijalno donosi.

Prema studiji procene ekonomskog uticaja, projekat „Jadar” bi u fazi izgradnje kreirao 3.500 radnih mesta, a kada rudnik i procesno postrojenje počnu da rade, u njima bi tokom najmanje četiri decenije bilo angažovano 1.300 zaposlenih sa punim radnim vremenom. Država bi prihodovala minimalno 180 miliona evra godišnje samo od poreza i rudne rente, što je oko jedan odsto ukupnog trenutnog budžetskog prihoda Srbije. Značajan procenat od ovih prihoda vraća se opštini, tako da bi budžet Loznice bio dupliran sa skoro 25 miliona evra godišnje od poreza i rudne rente.

Kada se u obzir uzme razvoj šireg lanca e-mobilnosti (proizvođači katoda, baterija, e-vozila), projekat „Jadar” bi potencijalno mogao da privuče 6,2 milijarde direktnih stranih ulaganja i kreira više od 20.000 visoko kvalifikovanih, dobro plaćenih radnih mesta, pokazuju ekonomske analize.