Sećanje na Božić

Čitajući tekstove u ovoj rubrici shvatam da je sigurno i da je svaki tekst ali i svaki od komentara na mestu. Ali, čini mi se da se, kad je u pitanju Amerika, uglavnom provlači mržnja prema svemu što je odavde. Hajde da se ovaj moj prilog nikako ne bavi politikom nego decom i njihovim radostima. Prolazeći svake godine, pred Božić, pored prekrasno ukrašenih izloga u kojima caruju Deda Mrazevi, irvasi, bogato ukrašene jelke....sećanje me vraća u prošlost....

Vracam se na sredinu pedesetih, prošlovekovnih. Negde početkom decembra veliki izlog američke čitaonice u Bgd. podario je, nama klincima, neviđenu radost. Ceo izlog bejaše
ukrašen kućicama, prugom koja vodi preko mostova, tunela.. automobili, autobusi, kamioni idu po tačno utvrđenom redu. I naravno neizbežni mini semafori, pred kojima zastaju i vozovi i automobili!!!U izlogu velika jelka, sa ukrasnim detaljima koje mi, posleratna generacija do tada nismo videli.

Na sam Badnji dan, ispred čitaonice PRAVI Deda Mraz !!!! Crvena kapa, bela duga brada, jedne poveće saonice i jedan veliki džak iz koga je celog dana delio ili bombone uvijene u – kako smo mi to zvali „zlato“ ili tada lep slatkiš svilene bombone. Naravno, u ruci je imao i zvono, baš kao kod nas u školi, kojim su čikica ili tetkica označavali početak ili kraj časa. Tih dana naši roditelji nisu morali da brinu "gde su im deca posle škole". Pogotovu mi iz tri obližnje: Braća Ribar, Đorđe Jovanović i Žarko Zrenjanin. Doduše, očevi su, često, dolazili po nas...ali ne da stoje napolju...već da nas "čekaju" u tadašnjoj pivnici „Grand“ gde su "razmatrali" tadašnju političku situaciju uz vruću rakiju ili uz kuvano vino.

Ali, na žalost, posle samo tri godine, kad malo stariji, očekivasmo ista zadovoljstva, u izlogu bejahu samo rečnici, literatura...Nije bilo ničega od pre! Ostala nam je samo tadašnja prodavnica igračaka „Dečija radost“ (preko puta Fontane) i prodavnica “Preporod“ u tadašnjoj 7. jula koja je obilovala drvenim kamionima, automobilima, lutkama. Kasnije, kad smo poodrasli, saznali
smo da su se tu prodavale stvari koje su u stvari pravili zatvorenici iz požarevačkog zatvora.

A Deda Mraz, šta je sa njim bilo? To je bio jedan naš poznati glumac koji posle toga, mislim dedamrazovanja, više nije bio "na ceni". Imao je manje pozorišne uloge ali je uglavnom vodio dečije emisije na radiju. Doduše, kasnije je "rehabilitovan" i dobio je mesto sa lutkom Aćimom u emisiji „Na slovo, na slovo“ na TV Beograd. Ali, beleg Deda Mraza, za katolički Božić, ga je pratio do kraja života.

Naši roditelji, tada, nisu imali prvo para da nam za Novu godinu kupuju jelku, pogotovu poklone za "ispod jelke" ali bogami ni hrabrosti jer...dešavalo se da, ukoliko je neko i okitio jelku, ona nije NIKAKO smela da ostane duže od tri dana...jer tada je nailazio naš pravoslavni Božić.

Krajem pedesetih nekako plašljivo se pojavila novogodišnja jelka na palati Albanija. Nekoliko minuta posle ponoći na ulicu bi izašli članovi orkestra (tada u osnivanju) „7 mladih“ i svirali bi od Albanije do Slavije i natrag.

Sećam se kako su se naši stari domišljali za poklone. Kao, ako uveče lepo očistiš i izglancaš cipele i ostaviš ih ispred vrata doći će Sveti Nikola i staviće ti poklone u cipele!! Doduše, mnogo kasnije kad imadosmo svoju decu, nekako na "mala vrata" ulazio je u naše domove, opet krišom sve više Sveti Nikola (kao poklonodavac) a sve manje Deda Mraz!
Zato , preturajući već dosta izanđale fioke po mojoj matoroj glavi, počesto ovih dana provedem nešto vremena ispred izloga radnji u kojima besomučno jure vozići, autobusi, automobili...bez voznog reda. I svi se trude da stignu na vreme, zarad dece i njihove radosti.

Na kraju, uvek smo zaboravljali da naš pravoslavni Božić uvek dolazi čak 350 dana pre njihovog katoličkog (misao Đorđa Balaševića). Srećni SVI NASTUPAJUĆI praznici!!