Сећање на Божић

Читајући текстове у овој рубрици схватам да је сигурно и да је сваки текст али и сваки од коментара на месту. Али, чини ми се да се, кад је у питању Америка, углавном провлачи мржња према свему што је одавде. Хајде да се овај мој прилог никако не бави политиком него децом и њиховим радостима. Пролазећи сваке године, пред Божић, поред прекрасно украшених излога у којима царују Деда Мразеви, ирваси, богато украшене јелке....сећање ме враћа у прошлост....

Врацам се на средину педесетих, прошловековних. Негде почетком децембра велики излог америчке читаонице у Бгд. подарио је, нама клинцима, невиђену радост. Цео излог бејаше
украшен кућицама, пругом која води преко мостова, тунела.. аутомобили, аутобуси, камиони иду по тачно утврђеном реду. И наравно неизбежни мини семафори, пред којима застају и возови и аутомобили!!!У излогу велика јелка, са украсним детаљима које ми, послератна генерација до тада нисмо видели.

На сам Бадњи дан, испред читаонице ПРАВИ Деда Мраз !!!! Црвена капа, бела дуга брада, једне повеће саонице и један велики џак из кога је целог дана делио или бомбоне увијене у – како смо ми то звали „злато“ или тада леп слаткиш свилене бомбоне. Наравно, у руци је имао и звоно, баш као код нас у школи, којим су чикица или теткица означавали почетак или крај часа. Тих дана наши родитељи нису морали да брину "где су им деца после школе". Поготову ми из три оближње: Браћа Рибар, Ђорђе Јовановић и Жарко Зрењанин. Додуше, очеви су, често, долазили по нас...али не да стоје напољу...већ да нас "чекају" у тадашњој пивници „Гранд“ где су "разматрали" тадашњу политичку ситуацију уз врућу ракију или уз кувано вино.

Али, на жалост, после само три године, кад мало старији, очекивасмо иста задовољства, у излогу бејаху само речници, литература...Није било ничега од пре! Остала нам је само тадашња продавница играчака „Дечија радост“ (преко пута Фонтане) и продавница “Препород“ у тадашњој 7. јула која је обиловала дрвеним камионима, аутомобилима, луткама. Касније, кад смо поодрасли, сазнали
смо да су се ту продавале ствари које су у ствари правили затвореници из пожаревачког затвора.

А Деда Мраз, шта је са њим било? То је био један наш познати глумац који после тога, мислим дедамразовања, више није био "на цени". Имао је мање позоришне улоге али је углавном водио дечије емисије на радију. Додуше, касније је "рехабилитован" и добио је место са лутком Аћимом у емисији „На слово, на слово“ на ТВ Београд. Али, белег Деда Мраза, за католички Божић, га је пратио до краја живота.

Наши родитељи, тада, нису имали прво пара да нам за Нову годину купују јелку, поготову поклоне за "испод јелке" али богами ни храбрости јер...дешавало се да, уколико је неко и окитио јелку, она није НИКАКО смела да остане дуже од три дана...јер тада је наилазио наш православни Божић.

Крајем педесетих некако плашљиво се појавила новогодишња јелка на палати Албанија. Неколико минута после поноћи на улицу би изашли чланови оркестра (тада у оснивању) „7 младих“ и свирали би од Албаније до Славије и натраг.

Сећам се како су се наши стари домишљали за поклоне. Као, ако увече лепо очистиш и изгланцаш ципеле и оставиш их испред врата доћи ће Свети Никола и ставиће ти поклоне у ципеле!! Додуше, много касније кад имадосмо своју децу, некако на "мала врата" улазио је у наше домове, опет кришом све више Свети Никола (као поклонодавац) а све мање Деда Мраз!
Зато , претурајући већ доста изанђале фиоке по мојој маторој глави, почесто ових дана проведем нешто времена испред излога радњи у којима бесомучно јуре возићи, аутобуси, аутомобили...без возног реда. И сви се труде да стигну на време, зарад деце и њихове радости.

На крају, увек смо заборављали да наш православни Божић увек долази чак 350 дана пре њиховог католичког (мисао Ђорђа Балашевића). Срећни СВИ НАСТУПАЈУЋИ празници!!