„Hajduk” uz solo violine i orkestar

Kompozicija „Hajduk” Jonela Petroja, našeg kompozitora koji živi i radi u Njujorku, inspirisana tradicionalnim značenjem ovog pojma, za gudački orkestar bio je centralni događaj ovogodišnjeg, sedmog po redu festivala „Music & More Summer Festa”, koji je upravo otvoren u Trebinju. Novo delo Jonela Petroja premijerno je izvedeno 6. avgusta na gala večeri, koja se tradicionalno održava u amfiteatru na Crkvini. Među muzičkom elitom koja će ove godine boraviti u Trebinju su i Stiven Mokel, koncert-majstor i profesor Univerziteta u Arizoni, i Erik Bong, profesor viole na Univerzitetu Vanderbilt i član nekoliko gudačkih kvarteta. Festivalska dešavanja do 14. avgusta proteći će u znaku devet koncerata koji će biti održani na više atraktivnih lokacija u gradu podno Leotara, kao i jedan koncert u manastiru Žitomislić.

Stasao u Uzdinu nadomak Zrenjanina, Jonel Petroj, kompozitor svetskog renomea, kao dečak imao je mogućnost da izabere između fudbala i muzike. Deda Jon mu je kupio violinu kada je imao četiri godine, međutim, ona je toliko škripala da ju je maleni Jonel ubrzo polomio. Uporni deda ipak nije odustao, bio je istrajan da ga njegov unuk nasledi u muzičkim vodama, pa mu je poklonio i harmoniku. Tako je sve krenulo... Jonel Petroj podario je do sada publici u Trebinju više dela: pre nekoliko godina kompoziciju „Kredo 800” za gudački orkestar i klavir posvećenu 800. godišnjici postojanja Zahumsko-hercegovačke i primorske eparhije, a nešto kasnije i kompoziciju „Sunčani valcer”, inspirisanu pesmom Jovana Dučića „Sunce”. Jonel Petroj u svojoj plodnoj stvaralačkoj karijeri napisao je preko 100 dela za orkestar, solo klavir, violinu, glas, kamerne ansamble, operu, balet, muziku za film… Među njima je i „Mala sirena” za dva naratora i orkestar, „Gavran”, „Balkanski bolero”, „Pčela”, „Tamni adađo”, „Svetli adađo”...

Šta vas je inspirisalo da napišete kompoziciju „Hajduk” za orkestar i predstavite je na festivalu „Music & More Summer Fest” u Trebinju? Kako doživljavate ovu muzičku svetkovinu u gradu na Trebišnjici?

Inspiracija za moju novu kompoziciju za gudački orkestar koju sam nazvao „Hajduk” je sam pojam hajduka, koji su verovatno hodali našim balkanskim podnebljem, pa i u predelima i okolini sunčanog grada Trebinja. „Music & More Summer Fest” je izuzetan festival koji iz godine u godinu raste. Ove godine pod njegovim krovom će muzicirati umetnici sa pet kontinenta. Biće to jedinstveno okupljanje muzičkih umetnika koji će predstaviti svoju muziku na koncertima tokom dve nedelje.

Kako je tekao proces stvaranja kompozicije „Hajduk”? Kako ste pristupili komponovanju? Da li ste koristili neke posebne tehnike ili stilove u ovoj kompoziciji?

Proces komponovanja dela „Hajduk” u mojoj glavi počeo je već u aprilu. Definitivna verzija bila je završena tokom juna. Što se tiče stila i tehnike komponovanja, muzički materijal baziran je na melodijama i konsonantnoj harmoniji uz dodatak glisanda. Delo je ujedno lirično, a energično. Proces pisanja nota za umetnika je veliki izazov. Kako preneti kroz muziku lične emocije na publiku koja će to da sluša? Da li će moja muzička priča i poruka biti jasna i upečatljiva je uvek ono čemu težimo.

Kako biste opisali emocije ili poruke koje želite da prenesete ovom muzikom?

Na samom početku kompozicija „Hajduk” je jako virtuozna uz različite ritmove i tempa. Ipak, u jednom trenutku dinamična melodija se transformiše u setnu melodiju da bi se kompozicija na kraju ponovo završila sa novom virtuoznom melodijom. Pisana je za solo violine i orkestar i srećan sam da nam je solista izuzetni Stiven Mokel.

Da li ste imali neke posebne muzičke uticaje ili uzore koji su vas inspirisali tokom rada na novoj kompoziciji?

Budući da već godinama upotrebljavam jedan muzički stil baziran na konsonantnoj harmoniji uz dodatak glisanda, otvoreni i predivni amfiteatar u magičnom Trebinju bila mi je jedna od glavnih inspiracija.

Postoji li neka specifična priča ili tema koja stoji iza ove kompozicije? Kako vidite budućnost svoje karijere kao kompozitora?

Direktna priča je vezana za hajduke, koji su se pojavili na teritoriju Balkana već u 17. veku, i sam naziv kompozicije „Hajduk” je vezan za njihovo postojanje. Takođe, hajduka kao junaka možemo porediti sa vrstom Robina Huda. Što se tiče moje karijere kao kompozitora, optimista sam. Publika će uvek tražiti da čuje nove melodije, a moja muzika je melodična i direktna.