Tri laži protiv Srbije i predsednika Vučića

Političko-medijske operacije, naglašava Dražen Živković, glavni i odgovorni urednik Prve televizije i osnivač portala „Borba“, nikada nisu spontani niz slučajnosti, već rezultat pažljivog planiranja i koordinacije. U slučaju Srbije, poslednjih meseci, tvrdi on, gradi se scenario čiji je jedini cilj – demonizacija predsednika Aleksandra Vučića do mere u kojoj njegovo uklanjanje postaje „prirodno rešenje“.

Kao prvu laž Živković navodi tvrdnju da je vlast 15. marta na protestima u Beogradu upotrebila „zvučni top“. Takav narativ, kako objašnjava, imao je funkciju da izazove strah i šok u javnosti i stvori sliku da država primenjuje brutalna sredstva protiv sopstvenog naroda. „Iako nikakvi dokazi nisu ponuđeni, u kolektivnoj svesti zasađena je slika vlasti kao tiranina“, piše on.

Još perfidniji oblik manipulacije, nastavlja Živković, bila je dezinformacija o navodnoj smrti deteta na protestu u Valjevu. „Propagandisti su znali da ništa ne izaziva jaču emociju od priče o mrtvoj deci. Na taj način Vučić je predstavljen ne samo kao tiranin, već i kao ubica“, ističe on.

Najnovija i najopasnija laž, kako ukazuje autor, jeste teza da predsednik Srbije i bezbednosne strukture sarađuju sa kavačkim klanom. „Interesantno je da taj narativ plasira bivši specijalni tužilac Crne Gore Milivoje Katnić, koji je u pritvoru upravo zbog veza sa tim klanom, a potom ga preuzimaju pojedini opozicioni političari i mediji“, navodi Živković. On podseća i da je isti klan, na čelu sa Radojem Zvicerom, prema bezbednosnim podacima, pripremao likvidaciju Aleksandra Vučića.

Živković zaključuje da sve tri konstrukcije imaju precizno mesto u istoj propagandnoj strategiji – da Vučića prikažu kao „monstruma“ koji udara na narod, kao „ubicu“ i na kraju kao „mafijaša“. „Kada se ta slika dovoljno puta ponovi, ona gradi kolektivni utisak da je predsednik Srbije tiranin i kriminalac, a onda postaje logično da bude uklonjen“, upozorava on.

Po Živkoviću, ove operacije ne nastaju u vakuumu, već se sprovode preko dobro umreženih kanala – od regionalnih medija i nevladinih organizacija, preko opozicionih struktura, do spoljnih centara moći. „Scenario je prepoznatljiv: prvo portal i društvene mreže, zatim opozicija i mediji, a potom i strani izvori koji iste tvrdnje prenose kao ‘činjenice’“, piše on.

„Krajnji cilj nije samo politička diskreditacija, već normalizacija nasilja nad političkim liderima“, naglašava Živković. „U trenutku kada laž počne da stvara opravdanje za nasilje, ugrožen nije samo jedan čovek, već i stabilnost države.“