Sve sami „stručnjaci”

Kako su najavljene, a posebno sada kada su i u praksi nastupile, američke sankcije prema „Naftnoj industriji Srbije”, tako smo dobili poplavu „stručnjaka” koja se vucara od televizije do televizije, piskara po portalima i koješta izjavljuje po medijima, ne bi li javnost stekla utisak u njihovu neverovatnu pamet. Po principu – „Mnogo babica, kilavo dete”, tako i ovi vajni „stručnjaci” ne učiniše ništa epohalno da izbegnemo potencijalne posledice, već sve to što bulazne po medijima rade u skladu sa političkom agendom u zavisnosti ko ih je finansijski podmazao da pričaju. Uglavnom su to tuđi lobisti, a najmanje misle na interese države.

Doduše, oni će predstaviti da je ono što govore zapravo nasušni nacionalni interes, pa je tako za jedne nacionalizacija imovine NIS-a, odnosno otimačina imovine Rusa od strane Srbije, nešto što je naš prvorazredni interes da učinimo, dok je za ove druge vajne stručnjake bilo šta što bi se učinilo protiv Rusa zapravo najgora nacionalna izdaja. Mene ljudi kada pitaju šta će vlast uraditi ili šta bi trebalo da se uradi, lepo im i iskreno odgovorim – nemam pojma. Ne bih u Vučićevoj koži pet minuta bio, jer dobro mi je poznata ona narodna poslovica – „Kada se slonovi tuku, strada trava.”

Baš u ovom slučaju mi smo ta trava, nit’ luk jeli, nit’ luk mirisali, dok se SAD i Rusija kao megasile tuku, i to sve puca preko naše kičme. Obe strane žele da ostvare njihov politički uticaj na Balkanu, što je inače preko ekonomije nešto što se inače najbolje čini. U ovom momentu SAD imaju veoma dobar metod ucene, a to je da osakate NIS, tako mu uvode sankcije i totalno ga dovode u nezavidan položaj da mu se ne doprema nafta do rafinerije koju može da obrađuje, što sve dovodi do ozbiljnog urušavanja naftne kompanije.

U skladu sa ratnim prilikama, a samo slep ne vidi da se rat uveliko vodi, iz SAD ambasade vam cinično poruče kako to nije upereno protiv Srbije i srpskog naroda, već protiv Rusije, što u prevodu znači – dragi Srbi, nađite način da izbacite Ruse iz vlasničke strukture kompanije, odnosno otmite im imovinu. No, kako otimačina kad-tad mora da se plati, a sama po sebi je nenormalna pojava, osim kada su ratne prilike, Vučić se i ponaša krajnje racionalno i lepo naglašava da mi ne želimo ono što se događalo posle Drugog svetskog rata kod nas, kada su nove komunističke vlasti nemilice otimale imovinu uglednim domaćinima. Danas plaćamo tu cenu, što nas dovodi do ispravnosti u razmišljanju da se otimačina kad-tad mora da plati. Uostalom, objektivno gledano, a šta su nam to Rusi skrivili pa da im otimamo imovinu? S druge strane, dopustite, ali i oni imaju njihov politički interes, što je sasvim legitimno, a do naše naftne kompanije nisu došli otimačinom nego su prihvatili našu ponudu za kupovinu i u legalnoj transakciji došli su do nečeg što je danas njihova svojina. Samim tim, imaju apsolutno pravo da kažu – ne damo naše! Otuda, suludo mi je da slušam razne egzibicioniste koji lobiraju za jednu ili drugu stranu, pa čim vidim da se povede polemika u medijima o NIS-u ili ako vidim tekst u novinama na tu temu, obavezno prebacim kanal ili preskočim stranicu. Dakle, šta bi trebalo uraditi zaista nemam pojma, niti imam pravo da išta predlažem i da lupetam po medijima, jer smo dovedeni u situaciju da izaberemo da li hoćemo šamar sa leve ili desne strane, ali šta god da uradiš šamar svakako dobijaš. Posebno su mi odvratni likovi koji likuju nad ovom mukom, misleći da će tako da uruše Vučića, jer valjda što je gore po Srbiju, čitaj Vučića, to su valjda po njih veće šanse da se domognu fotelje. Jedino što ne nude nikakav plan šta bi oni uradili u ovako zamršenoj situaciji.

Da budem do kraja iskren, drugi izbor nemamo osim da verujemo državnom rukovodstvu da će uspeti da pronađe najbolje moguće rešenje. Sve drugo je apsolutni egzibicionizam i želja za samoreklamerstvom, odnosno korišćenje prilično nezavidne situacije u kojoj je država zarad ličnih političkih poena. Tim pre je sve to ogavno, jer ova vlast nije taj isti NIS prodala, već su to učinili oni koji bi danas da ga od Rusa nacionalizuju, što je samo po sebi licemerje na kub. Zato, dragi moji Srbi, pamet u glavu. Veliki se uveliko tuku i mlate i to puca preko naše grbače, ali nemojmo baš u toj tuči slonova da budemo skroz zgažena travka, već dajte šansu da nekako preživimo.

*Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista