Knjiga prijatelja – sećanje na holandskog kustosa

Hans Jansen (1954–2021) bio je poseban istoričar umetnosti i stručnjak za Mondrijana u Holandiji. Većina ovakvih eksperata – po mom iskustvu – smi sli teoriju o umetniku i više je ne menja tokom svojekarijere. On je bio drugačiji, kaže za „Politiku” Beno Tempel, holandski istoričar umetnosti, nekadašnji višegodišnji direktor Umetničkog muzeja u Hagu, koji je sada na poziciji prvog čoveka Kreler-Miler muzeja u Oterlu, na jugu Holandije. I objašnjava:

– Bio sam otvoren za njegove sugestije i stalno sam oživljavao ideje koje je on imao o ovom umetniku, dok sam bio direktor Kunstmuzeuma (Umetnički muzej) u Hagu. To je dovelo, između ostalog, do toga da Jansen napiše divnu biografiju o Mondrijanu, objavljenu na holandskom i engleskom jeziku. Osim toga Hans nije bio samo kustos ovog muzeja u Hagu (raniji naziv je bio Gemeentemuseum) već i neko sa mnogo kontakata u međunarodnom muzejskom svetu. Zbirka eseja „First look, then see”, koju smo mi, njegovi saradnici, objavili 2020, godinu dana pre njegove smrti, samo je odraz toga. Iz širokog spektra tema u ovoj publikaciji (alternativni liber amicorum – knjiga prijatelja) izvire i njegov specifični karakter. Saradnja sa njim je bila bliska, strastvena, poučna, suočavajuća i urnebesna. Na tome sam mu zahvalan.

Ova knjiga, čiji izdavač je Kunstmuzeum, nije prevedena kod nas, ali je primer višeznačne kolegijalnosti i uvažavanja Hansa Jansena, koji je radio čitave tri decenije, od 1991. do svoje smrti 2021, u haškom Kunstmuzeumu, koji čuva najveću zbirku Mondrijanovih radova. I svojevremeno je dao intervju za „Politiku” povodom biografije poznatog slikara.

Eseji u knjizi „First look, then see”, koje potpisuje oko 16 autora, imaju zapravo snagu omaža delu ovog istoričara umetnosti, sada kada on nije više među nama. Pored toga, oni govore o načinima istraživanja različitih aspekata života i rada Mondrijana, od njegove rane karijere do prelaska na čistu apstrakciju i neoplasticizam, sa fokusom na vizuelne i teorijske aspekte njegove umetnosti.

– Kao kustos moderne umetnosti, na početku karijere on je svoju pažnju pretežno usmerio na savremenu umetnost... Međutim, važna komemorativna godina – 1994, koja je obeležavala pedesetu godišnjicu smrti Pita Mondrijana, obavezala ga je da preuzme ulogu kustosa ove veličanstvene izložbe, koja se mogla videti ne samo u Hagu već i u Vašingtonu (Nacionalna galerija umetnosti) i Njujorku (Muzej moderne umetnosti) – ističe Beno Tempel u predgovoru ovog izdanja (on je autor predgovora i jednog od eseja u knjizi „First look, then see”) i navodi dalje da to nije bilo Jansenovo jedino dostignuće. Usledile su mnoge izložbe i publikacije. Vrhunac je bio dolazak Mondrijanove poslednje slike „Viktori Bugivugi” 1998. iz Amerike u pomenuti haški muzej, gde je i danas izložena kao poslednje veliko remek-delo Mondrijana, koje možemo da vidimo.

Dolaskom Tempela 2009. na mesto direktora Kunstmuzeuma u Hagu došlo je do promena, o čemu on u uvodu ove zbirke kaže:

– Na primer, određen je novi prostor kao stalno izložbeno krilo radova Mondrijana i pokreta De Stijl. Jedna od stvari koja razlikuje Jansena od drugih istoričara umetnosti je njegovo interesovanje za materijalnost slikarstva. Proizvod ove preokupacije su značajne publikacije, čijem objavljivanju su prethodile godine interdisciplinarnog istraživanja muzeja i holandske Agencije za kulturno nasleđe. Organizovano je sve više putujućih izložbi, u Holandiji i inostranstvu, a Jansen je bio ili savetnik ili kurator. U znak sećanja na Mondrijanovu smrt 70 godina ranije, te 2014. muzej je organizovao izložbu sa pratećim katalogom pod nazivom „Mondrijan i kubizam. Pariz 1912–1914”, u kojoj je Jansen pažljivo razotkrio i zabeležio razvoj ovog umetnika u tim godinama, čak je razmotrio i njegovu pažnju posvećenu ramovima dela, koristeći radiografiju, ultraljubičastu fluorescenciju i druga tehnička pomagala. Tri godine kasnije, 2017. godine, Holandija je obeležila stotu godišnjicu osnivanja De Stijla. Kunstmuzej u Hagu je te godine organizovao čak tri velike izložbe. U ovom nastojanju Hans Jansen je odigrao ključnu ulogu u određivanju sadržaja tog izlaganja. U proteklih desetak godina šest Mondrijanovih dela je dodato u kolekciju, zahvaljujući pre svega njegovoj stručnosti i mreži dobrih kontakata koju je razvio. Beno Tempel, na naše pitanje koliko će on kao sadašnji direktor muzeja u Oterlu nastaviti da brine o Mondrijanu na neki drugi način u toj ustanovi, za kraj odgovara:

– Kada je reč o Muzeju Kreler-Miler, da, Mondrijan je takođe veoma važan i ovde. Iako imamo veoma veliku kolekciju dela Vinsenta van Goga (oko 300 radova), Mondrijan je važna tačka u našoj zbirci jer se on takođe okreće ka umetnosti i umetnicima 20. i 21. veka. Mi se kao ustanova krećemo ka neophodnom proširenju, a pomoć će nam pružiti Tadao Ando, japanski arhitekta. U ovim novim galerijama, projektovanim na nesvakidašnji način, predstavljanje Mondrijana iz novog ugla ostaviće snažan utisak, rekao bih.