Ćirilično pismo danas

Čačak – U gradskom jezgru Čačka tek svaka četvrta tabla sa nazivom radnji i ustanova ispisana je ćirilicom, a samo polovina na srpskom jeziku. Do ovog začuđujućeg podatka došli su učenici čačanske Gimnazije, tragajući za ostacima pisma praotaca u rodnom mestu, koji su svoj nalaz objavili na 170 godišnjicu škole.

Dvadesetoro školaraca, pod vođstvom profesorke istorije Ljube Ćosić, posvetilo se temi "Ćirilično pismo danas", istražujući napise u 15 gradskih ulica. Brojali su idući kroz Gradsko šetalište, Gospodar Jovanovu, Sinđelićevu, Svetog Save, Dr Dragiše Mišovića, Rajićevu, Lazara Mutapa, Lominu, Župana Stracimira, Hajduk Veljkovu, Kneza Miloša, Miloša Obilića, Svetozara Markovića, Filipa Filipovića i Knićaninovu.

Uočili su ukupno 541 naziv, od kojih ćirilicom tek 134 (24,77 odsto), dok su svi drugi – 407 napisa ili 75,23 odsto – sročeni latiničnim pismom. Stranih naziva bilo je 264 (48,79 odsto), a duhu našeg jezika odgovara samo 151 tabla (27,91).

Istraživanje je obogaćeno anketom u deset radnji i preduzeća na Gradskom šetalištu, kao i šest smeštenih u Lominoj ulici, takođe u središtu grada. Nesrazmera u nazivima bila je 11 prema 5 za latinicu. Devetorica vlasnika objasnila su svoj izbor pisma porodičnim razlozima, četvorica "ćiriličara" rekla su da je njihova firma srpska. Nijedan od jedanaestorice sopstvenika latiničnih tabli ne bi promenio pismo na njoj, dok je od svih 16 napisa jedan jedini sastavljen i ćirilicom i u duhu našeg jezika.

Učenici su ove podatke štampali u svom glasilu "Gimnazion", dodajući svoj komentar pomodnog verovanja da će latinični napis na engleskom ili italijanskom privući potrošače:

– Čačak, grad koji svi mi volimo, gubi deo po deo svog izvornog duha i prepoznatljivog šarma, na račun kvazizapadnjačkih vrednosti. Jedna mudrost iz Biblije kaže:  "Ko čuva usta svoja i jezik svoj, čuva dušu svoju od nevolja – poručili su gimnazijalci.

Učenica Aleksandra Jelić učinila je slično istraživanje u Guči, navodeći da su je susretljivi meštani dočekali pričom kako bi bilo dobro da ima više ljudi koji se zalažu za očuvanje narodnog jezika i pisma. Ona je u varošici pribeležila nazive 72 preduzeća i ustanove i našla da su, po zakonima manjeg mesta koje nerado odbacuje tradiciju, čak 44 ispisana ćirilicom.