Doktrina Adama Smita i naše doba

Dana 9. marta 2026. godine navršilo se 250 godina od objavljivanja čuvene knjige „Istraživanje prirode i uzroci bogatstva naroda”, poznata pod skraćenim imenom „Bogatstvo naroda”, temelja moderne ekonomske misli, koju je 1776. godine napisao Adam Smit (1723–1790), škotski ekonomista i filozof. Smit je predstavio nove ideje koje su isticale prirodnu slobodu pojedinaca. Liberalizam koji je zastupao bio je potpuna suprotnost državnoj kontroli, koju su zagovarali merkantilisti. Zajedno sa Davidom Rikardom, on je najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije.

Adam Smit smatra se ocem moderne ekonomije i osnivačem liberalne škole u ekonomiji. Mnoge od važnih ideja postojale su i pre Smita, ali ih je on koristio na dobar način, stvarajući sveobuhvatno i ubedljivo delo. Njegovo „Bogatstvo naroda” predstavlja osnov klasične političke ekonomije i pripada grupi knjiga sa najvećim uticajem u istoriji. Postala je „Biblija liberalizma” i najuticajnije delo političke ekonomije ikada napisano.

Ta knjiga napravila je revoluciju u ekonomskim idejama od kraja 18. veka, odbacujući merkantilizam i utemeljila savremeni kapitalistički ekonomski poredak. Tokom dela 20. veka, za vreme širenja državnog intervencionizma i komunizma, Smitova slava je bila pomračena, ali je obnovljena tokom 80-ih godina prošlog veka i kasnije, sa širenjem liberalnih ideja na Zapadu i padom komunizma na Istoku.

Od svih dela ikada napisanih o političkoj ekonomiji, ono je bilo i ostalo najuticajnije. Zašto? Kako je objasnio Daniel Klein, američki profesor ekonomije na Džordž Mason Univerzitetu i istaknuti stručnjak za klasični liberalizam, mladi Smit postao je profesor na Univerzitetu u Glazgovu, a reputacija mu je znatno porasla 1759, kada je sa svega 36 godina objavio „Teoriju moralnih osećanja”. Bila je to knjiga o vrlinama; zapravo knjiga o našim dužnostima, o tome kako da se ponašamo moralno ispravnije. Smit je sebe smatrao moralistom, a moralista je onaj ko ne skriva činjenicu da nudi moralne pouke. Kada je „Bogatstvo naroda” objavljeno nije postojala ekonomska profesija. Dvesta pedeset godina kasnije nema manjka ekonomista, a Adam Smit se smatra „kumom” njihove profesije, navodi nobelovac za ekonomiju (2001) Majkl Spens i profesor emeritus na Stanfordu. Da su ga pitali, Smit bi sebe verovatno opisao kao Škota koji je zarađivao za život kao moralni filozof. Spens podseća da je Smit živeo na samom početku britanske industrijske revolucije. Po njegovom mišljenju, jednostavno je zapanjujuće da je razumeo i donekle predvideo strukturne karakteristike i dinamiku koje su pokrenule veliki deo evolucije globalne ekonomije u kojoj sada živimo.

Postoje knjige koje jednom napisane više nikada nisu vlasništvo vremena u kojem su nastale. Dva i po veka kasnije, ta knjiga nije samo „spomenik ekonomske misli”. Ona je i dalje ogledalo u kojem savremeni svet poznaje svoje dileme: trgovinske ratove, monopolsku moć, nejednakost, ulogu države, smisao konkurencije i pitanje od kojeg sve počinje – šta zapravo čini bogatstvo jednog društva?

Kako piše Rojters povodom jubileja, rasprave koje danas dominiraju ekonomskim i političkim prostorom, od oporezivanja bogatih, carine, trgovinskog protekcionizma do moći monopola, mogle bi gotovo doslovno biti preuzete iz Smitovih stranica. Smit nije važan samo zato što je bio prvi veliki ekonomista modernog sveta, već zato što je umeo da vidi obrasce moći koji se ponavljaju kroz vekove. Često pojednostavljeno se naziva „ocem kapitalizma”. Ali ta fraza, koliko god bila atraktivna, skriva važniji deo istine. Smit nije bio samo ekonomista, već moralni filozof, polazi od toga da čovek nije vođen isključivo sopstvenim interesom, već i simpatijom prema drugima, željom za priznanjem i unutrašnjim osećajem mere.

Kako primećuje njegov biograf Džesi Norman, Smit je postavio hrabro pitanje: kako društvo zasnovano na razmeni i sopstvenom interesu može stvoriti prosperitet, a da ne sklizne u korupciju, privilegije i nepravdu? Njegov odgovor nije bio u pohlepi, već u institucijama: u konkurenciji, pravdi, vladavini prava i pravilima koja sprečavaju da moćni zarobe državu.

Smitova prva velika revolucija bila je u samoj definiciji bogatstva. U vreme kada je vladao merkantilizam, verovalo se da je bogatstvo nacije u zlatu i srebru, u gomilanju izvoza i ograničavanju uvoza. Smit je tu logiku izvrnuo naglavačke. Bogatstvo, tvrdio je, nije metal u trezoru, već tok dobara i usluga koje društvo stvara. To je bio prelomni trenutak moderne ekonomije. Bogatstvo nije ono što se čuva, nego ono što se stvara. A ono se stvara tamo gde ljudi imaju slobodu da rade, trguju, štede, ulažu i razmenjuju.

U tom pogledu, Smit je i danas savremen. Napadao je trgovinski protekcionizam i carine, što zvuči kao da govori o današnjem svetu, u kojem se granice ponovo zatvaraju, a trgovinski deficiti prikazuju kao dokaz slabosti. Njegovo upozorenje ostaje jasno: carine su porezi. One se možda uvode na granici, ali ih na kraju plaćaju domaći potrošači, domaće firme i samo društvo. Smit je to govorio slikom: „Razuman domaćin nikada ne pokušava da kod kuće pravi ono što može jeftinije da kupi.” Ta rečenica i danas razara čitavu retoriku ekonomskog nacionalizma.

On pokazuje kako se proizvodnja uvećava kada se posao razloži na niz sitnih, specijalizovanih radnji. Iz te jednostavne slike nastala je jedna od najmoćnijih ideja moderne ekonomije: podela rada stvara produktivnost, a produktivnost stvara prosperitet. Kasniji kritičari, od Marksa nadalje, upravo su u toj logici videli opasnost da čovek postane sveden na ponavljanje malih, otupljujućih zadataka. Zato je važno razumeti da Smit nije bio vesnik bezgranične industrijalizacije, već mislilac koji je znao da svaka ekonomska dobit otvara i moralna pitanja.

Malo je metafora poznatijih od Smitove „nevidljive ruke”. U javnom govoru ona se često koristi kao opravdanje za ideju da tržište samo po sebi sve rešava i da je svako mešanje države štetno. Suština Smitove misli nije bila u tome da tržište treba ostaviti bez nadzora, već da ono može da radi samo ako je zaštićeno od monopola, privilegija i političkog zarobljavanja. Indijski mislilac Pratap Mehta kaže da je „Bogatstvo naroda” zapravo i kritika načina na koji posebni interesi, monopolisti i moćne grupe osvajaju državu. Tek kada se to suzbije, slobodno tržište može da radi. To je možda i najvažnija lekcija za ovaj vek. Savremeni svet voli da govori jezikom tržišta, a da često živi logikom oligopola. Velike tehnološke platforme, umreženi interesi, lobistička moć i zatvoreni sistemi privilegija ne bi Adamu Smitu delovali kao trijumf tržišta, nego kao njegova izdaja.

Adam Smit nije važan samo za preduzetnike, investitore, profesore ili ministre finansija. On je važan svakome ko želi da razume kako društva postaju bogata i zašto ponekad, uprkos talentu i radu, ostaju zarobljena u siromaštvu, privilegijama i neefikasnosti. Smit daje najmanje pet velikih lekcija: Prvo, da bogatstvo nije u gomilanju, već u stvaranju. Drugo, da slobodno društvo ne počiva na haosu, već na pravilima: na sigurnoj svojini, poštovanju ugovora, pravdi i poverenju. Treće, da konkurencija nije samo ekonomski mehanizam, već politička zaštita od koncentrisane moći. Četvrto, da država ima važnu ulogu, ali ne da guši tržište, već da čuva okvir u kojem tržište može da ostane otvoreno i pravedno. I peto, možda najvažnije, da ekonomija nikada nije odvojena od morala. Društvo ne može biti uspešno ako je većina njegovih članova siromašna i obeshrabrena.

Ekonomski istoričar Ričard Berg napisao je da je „Bogatstvo naroda” „alat za proizvodnju ideja”. Njegovo delo ne traži slepo verovanje, već traži da ga svaka generacija iznova čita, preispituje i koristi da razume sopstveno vreme. Zato on može biti istovremeno inspiracija liberalima, socijaldemokratama, tržišnim reformatorima i kritičarima privilegovanog kapitalizma.

Ova knjiga oblikovala je način na koji razmišljamo o tržištima, bogatstvu, radu i razvoju društva dva i po veka. Pitanja koja je Smit tada postavio i dalje su aktuelna. Šta čini zemlju bogatom, kako nastaje prosperitet i zašto su neke zemlje uspešnije od drugih? Jubilarna godišnjica nije prilika za nostalgično sećanje na jednu veliku knjigu. Ona je podsetnik da mnoga pitanja od kojih zavisi naš svet još nisu rešena: kako uskladiti slobodu i pravdu, tržište i moral, bogatstvo i dostojanstvo. Adama Smita ne treba čitati samo iz poštovanja prema tradiciji, već zato što je velika pomoć u razumevanju sadašnjice.

*Ekonomista, naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista