Ramuš Haradinaj, mirotvorac

NA GODIŠNjICU SECESIJE KOSOVA I METOHIJE prava podrška politici vođa kosovskih Albanaca nije stigla ni od Baraka Obame, koji je poslao čestitku prištinskim vlastima, ni od Hilari Klinton, koja ih je pozvala na druženje u Vašingtonu, već od muslimanskih pobunjenika u Ugandi. Oni nisu zvali Hašima Tačija i Fatmira Sejdijua – opredelili su se za Ramuša Haradinaja.

U vesti iz Kampale navodi se da su Ujedinjene demokratske snage – teroristička grupa podjednako besmislenog imena kao Oslobodilačka vojska Kosova – poželele da Haradinaj bude posrednik u njihovim pregovorima o miru sa vladom. „On je preživeo svašta, bio je pobunjenik i suočavao se s raznim teškoćama”, izjavio je portparol UDS-a Asad Mukasa, a predstavnik zvanične Kampale rekao je da je i vlada obaveštena o ovoj želji pobunjenika i da „nema problema s tim izborom”. Moguće je da će ugandska vlada promeniti mišljenje ako sazna da je Haradinaj samo zahvaljujući traljavom haškom procesu, napadima na svedoke i milionskom honoraru za britansku advokatsku kancelariju izbegao zatvor zbog ratnih zločina, ali pre će biti da i u istočnoafričkoj državi, koja je već dve decenije na udaru raznih terorista, veruju zapadnim medijima. A u njima je Haradinaj prikazan kao redak primer Balkanca koji je pristao da sa mesta premijera ode u pritvor, ispunio sve obaveze koje je preuzeo, a sada živi idiličnim životom čoveka koga narod obožava. Zato Uganda najavljuje da će uskoro u Prištinu biti poslata državna delegacija koja s Haradinajem treba da se dogovori o uslovima pregovora.

Ne bi to bio prvi put da jedan terorista postane borac za mir – neki su dobili i Nobelove nagrade – ali da nije normalno, nije.

Posredničkoj misiji Ramuša Haradinaja može se samo isprečiti njegovo angažovanje na rušenju vlade Hašima Tačija koju optužuje da ne kontroliše sever Kosova i da nije dovoljno uradila na promociji samoproglašene države. Osim Tačija, Haradinaj se sada našao i u borbi sa Zapadom, jer su pokrovitelji „nadgledane nezavisnosti” odlučili da ove godine neće biti parlamentarnih izbora, iako su oni bili predviđeni planom Martija Ahtisarija.

Razlog za to je, tvrde dobro obavešteni izvori u Prištini, privatizacija velikih preduzeća – elektroprivrede, telekoma i aerodroma – koju treba obaviti što pre i ne dozvoliti da izborni proces i pregovori o novoj vladi uspore prodaju. Ova imovina, podsetimo, formalno je u vlasništvu Srbije, a sponzori secesije veruju da bi u građevinu nezavisnosti njenom privatizacijom bila uzidana još jedna cigla.

Haradinaju se, ipak, žuri da se vrati na vlast i nastaviće da traži izbore, sem ako ga njegovi prijatelji sa Zapada ne ubede da bi na pregovorima u Ugandi mogao da zaradi imidž mirotvorca koji bi potom dobro unovčio i u svetu i kod kuće.

IRAN SAMO ŠTO NIJE NAPRAVIO ATOMSKU BOMBU. Ili Iran je gotovo zaustavio svoj program obogaćivanja uranijuma. Ove kontradiktorne informacije potiču iz istog izvora – izveštaja Međunarodne agencije za atomsku energiju koji još nije zvanično dostupan javnosti, ali su ga neki novinari videli i zavisno od svog stava prema Iranu različito protumačili. Mohamed el Baradej, direktor ove agencije koja radi pod okriljem UN, rekao je da je odluka iranskih vlasti da uspore obogaćivanje uranijuma politička i da bi mogla da bude uvod u pregovore kojima je vrata otvorio američki predsednik Barak Obama.

U međuvremenu, pojavili su se i novinski izveštaji da Izrael vodi tajne operacije u Iranu kojima pokušava da zaustavi pravljenje iranske bombe. Navodno su na udaru naučnici koji rade na nuklearnom programu i koji poslednjih godina umiru na sumnjive načine. „Čak i da tu nema ni trunke istine, ovo je deo ogromnog psihološkog rata protiv iranskog nuklearnog programa. A ovakav način je mnogo pristupačniji nego da sabotirate opremu”, rekao je za agenciju Rojters jedan stručnjak za bezbednost.

Međunarodna agencija za atomsku energiju napravila je i izveštaj o Siriji u kojem se navodi da i ova bliskoistočna zemlja možda radi na obogaćivanju uranijuma, što je početak pravljenja nuklearnog oružja. Izrael je pretprošle godine već bombardovao Siriju, upravo na mestu na koje Agencija sada upire prstom. Za svaki slučaj.

PARLAMENT KIRGIZIJE IZBACIO JE AMERIKANCE iz baze Manas, koja služi kao strateška tačka za vazdušnu podršku ratu u Avganistanu. Američki ministar odbrane Robert Gejts, inače nezadovoljan slabim odzivom Evropljana na poziv Baraka Obame da pošalju još vojnika u Avganistan, odmah je izjavio da je Vašington spreman da Kirgizima za korišćenje baze plati mnogo više nego što je plaćao do sada. Čini se da je kasno stigao. Moskva je već postigla dogovor sa vlastima u Biškeku.

Ipak, s obzirom na vidno otopljenje u odnosima Rusije i Sjedinjenih Država, možda će neki dogovor biti postignut. Ako Amerikanci odustanu od postavljanja raketa u Poljskoj, na primer.