Šibicari su večni

Aplikaciju psiholoških modela na makroekonomska kretanja lepo je objašnjavao Stiglic i to mu je donelo Nobelovu nagradu. Naši stari su iz iskustva znali za to i na derneke je uvek išao najpromućurniji član porodice. Dernek je, kao vekovno mesto razmene dobara, i dobio ime po tome što tamo vredi pravilo ,,ko koga derne”, to jest prevari, nadmudri, zavrne, što je sve uključeno u umeće pregovaranja – trgovanja.

Najnovija kriza napunila je medije mnoštvom savetnika, konsultanata, finansijskih prognozera, ali oni slabo ukazuju na izlaz iz krize. Zapostavljena je psihologija i njen nauk da ljudska psiha ne može da pojmi, dokuči, prihvati i shvati brojeve iznad neke vrednosti. Već sama milijarda je totalno apstraktan pojam i pripada virtuelnom svetu.

Ilustrovaću to anegdotom. Muji zlatna ribica obeća ispunjenje dveju želja. On odmah poželi da Miljackom teče rakija. Kad ga upita šta je druga želja, on reče: ,,Daj još litru rakije!” Dakle, to odražava nemoć ljudske psihe da iznad određenog kvantuma racionalno odredi red vrednosti i veličina.

Da je psihologija bitna u sferi baratanja velikim brojevima govori i učenik socijalnog psihologa iz Beča Karla Popera, Džordž Soroš.

On je dobro proučio Popera, primenio psihologiju i prvo se obogatio na predviđanju(opet psihološki faktor!)pada engleske funte, a zatim na krizi dalekoistočnih tigrova.

Treći dokaz je uspešnost švajcarskih bankara. Ona se temelji na dve par exsellence psihološke činjenice: tajnovitost računa i poverenje. Sve ostalo je tehnološki kao i kod piramidalnih banaka(šalter, osmeh, klimatizovane prostorije, broj računa, provizija). Perje je slično ali je differentia specifica u psihološkim činjenicama.

ljudski mozak je tako neuropsihološki strukturisan da prihvata samo one pojmove koje može na neki način predstaviti vizuelno, konkretno. Zakoni malih brojeva mogu biti predstavljeni brojem štapića, jabuka ili prstiju i na tome se temelji računovodstvo. Najveći broj današnjih bankara su manje-više dobre računovođe.

Baratanje velikim brojevima podleže sasvim drugim zakonitostima. To je kao poznavanje individualne psihologije gde postoje mnogi stručnjaci, jer tu vrede određene zakonomernosti, dok za područje masovne psihologije stručnjaci ne postoje jer se masa uvek ponaša nepredvidivo, stihijski(ili barem mi ne znamo njene zakone i pravila) i uvek u nekom novom neponovljivom obliku.

Kada Obama traži od Kongresa 800 milijardi dolara niti on zna šta to predstavlja ni kako su se odjednom stvorile te puste(virtuelne)milijarde.

Gde su dosad bile?Da bih čitaocu približio ove psihološke činjenice poslužiću se opet anegdotom. Žika vodi avganistanskog hrta a Krle ga pita da mu ga proda. Žika traži 5.000 evra. Krletu je to skupo. Sutradan Žika šeta bez hrta i na Krletovo pitanje gde je skupoceni pas, kaže da ga je prodao. Pošto? Pa, za dve kokoši po 2.500.

Šta nam govori ova priča? čim vrednost objekta pređe mogućnost poimanja, shvatanje o njoj postaje nemoguće, čak i apsurdno.

Zašto je došlo do krize? Zato što ljudi uvek sebe vide u povoljnijem svetlu nego što to stvarno jesu. A i bankari su ljudi i oni se predstavljaju boljim, moćnijim i bogatijim nego što jesu. A uvek je bilo i biće naivaca koji veruju na reč, čak i bankarima.

Da je sve u psihologiji – govori i zaborav stare devizne štednje, Dafinina, Jezdina banka i sve do nove prigode.

U starom Vavilonu otkrivena je fino uglačana kocka:sve je prolazno jedino su šibicari večni. Menja se samo veličina uloga, koja, kako čitamo vrle ekonomiste, samo Ameriku košta 800 milijardi, što ne možemo pojmiti ali možemo shvatiti da je košta ugleda.