Шибицари су вечни

Апликацију психолошких модела на макроекономска кретања лепо је објашњавао Стиглиц и то му је донело Нобелову награду. Наши стари су из искуства знали за то и на дернеке је увек ишао најпромућурнији члан породице. Дернек је, као вековно место размене добара, и добио име по томе што тамо вреди правило ,,ко кога дерне”, то јест превари, надмудри, заврне, што је све укључено у умеће преговарања – трговања.

Најновија криза напунила је медије мноштвом саветника, консултаната, финансијских прогнозера, али они слабо указују на излаз из кризе. Запостављена је психологија и њен наук да људска психа не може да појми, докучи, прихвати и схвати бројеве изнад неке вредности. Већ сама милијарда је тотално апстрактан појам и припада виртуелном свету.

Илустроваћу то анегдотом. Муји златна рибица обећа испуњење двеју жеља. Он одмах пожели да Миљацком тече ракија. Кад га упита шта је друга жеља, он рече: ,,Дај још литру ракије!” Дакле, то одражава немоћ људске психе да изнад одређеног квантума рационално одреди ред вредности и величина.

Да је психологија битна у сфери баратања великим бројевима говори и ученик социјалног психолога из Беча Карла Попера, Џорџ Сорош.

Он је добро проучио Попера, применио психологију и прво се обогатио на предвиђању(опет психолошки фактор!)пада енглеске фунте, а затим на кризи далекоисточних тигрова.

Трећи доказ је успешност швајцарских банкара. Она се темељи на две par exsellence психолошке чињенице: тајновитост рачуна и поверење. Све остало је технолошки као и код пирамидалних банака(шалтер, осмех, климатизоване просторије, број рачуна, провизија). Перје је слично али је differentia specifica у психолошким чињеницама.

људски мозак је тако неуропсихолошки структурисан да прихвата само оне појмове које може на неки начин представити визуелно, конкретно. Закони малих бројева могу бити представљени бројем штапића, јабука или прстију и на томе се темељи рачуноводство. Највећи број данашњих банкара су мање-више добре рачуновође.

Баратање великим бројевима подлеже сасвим другим законитостима. То је као познавање индивидуалне психологије где постоје многи стручњаци, јер ту вреде одређене закономерности, док за подручје масовне психологије стручњаци не постоје јер се маса увек понаша непредвидиво, стихијски(или барем ми не знамо њене законе и правила) и увек у неком новом непоновљивом облику.

Када Обама тражи од Конгреса 800 милијарди долара нити он зна шта то представља ни како су се одједном створиле те пусте(виртуелне)милијарде.

Где су досад биле?Да бих читаоцу приближио ове психолошке чињенице послужићу се опет анегдотом. Жика води авганистанског хрта а Крле га пита да му га прода. Жика тражи 5.000 евра. Крлету је то скупо. Сутрадан Жика шета без хрта и на Крлетово питање где је скупоцени пас, каже да га је продао. Пошто? Па, за две кокоши по 2.500.

Шта нам говори ова прича? чим вредност објекта пређе могућност поимања, схватање о њој постаје немогуће, чак и апсурдно.

Зашто је дошло до кризе? Зато што људи увек себе виде у повољнијем светлу него што то стварно јесу. А и банкари су људи и они се представљају бољим, моћнијим и богатијим него што јесу. А увек је било и биће наиваца који верују на реч, чак и банкарима.

Да је све у психологији – говори и заборав старе девизне штедње, Дафинина, Јездина банка и све до нове пригоде.

У старом Вавилону откривена је фино углачана коцка:све је пролазно једино су шибицари вечни. Мења се само величина улога, која, како читамо врле економисте, само Америку кошта 800 милијарди, што не можемо појмити али можемо схватити да је кошта угледа.