Zamena teza

Prvo da se izjasnimo – Novak Đoković jeste naš najbolji teniser svih vremena. U nepune 22 godine postigao je i više. Miljenik je naroda, uzor deci, personifikacija naše zemlje, njen ponos... Jednostavno, prihvatamo ga kao Noleta, koji nam je osvojio srca. Tako je Đoković upao u zamku.

Stajući na svetsku pozornicu on se izvukao iz ovog našeg mulja, ali se, izgleda, nije otrgao sili koja rastrže ovaj narod idući ukorak još s kosovskim mitom. U vreme sadašnje, u kojem i bezočno bacanje semena podele na Obiliće i Brankoviće nije mimoišlo ni sport, kroz jedan stav Đokovića ili njegovog najbližeg okruženja provejava to da je naš as vera, a ne nevera.

Posle poraza protiv Španije s 4:1 u Dejvis kupu rasplamsala se polemika o tome kako se držao naš najbolji teniser. Izgubio je oba meča s 3:0.

Nema tu šta da se mudruje. Videli smo svi. Igrao je ispod očekivanja, čak loše, kao, uostalom, i svi naši reprezentativci osim Zimonjića i Troickog. Takav je stav bio noseći i u našim izveštajima. Nije nam bila namera da nagađamo koji su skriveni razlozi takvog Đokovićevog držanja, iako i naš najbolji teniser ima pravo da ustane na levu nogu.

U međuvremenu se oglasilo preduzeće Đokovićevih „Femili sport”, osuđujući kritikovanje našeg asa, a neposredno ukazujući na to da njegov patriotizam nikada nije bio sporan. Da se razumemo, nemamo ništa protiv Đokovića, ali reagujemo na jedan pogrešan stav, na zamenu teza, sve i ako je kivnost usmerena na nekadašnjeg selektora Radmila Armenulića, koji je kritički osvrt dao na drugom mestu. Đoković bespotrebno podiže rodoljublje kao gard naspram stavova o njegovoj igri, koji mu možda ne gode. Čim je uzleteo do neslućenih visina, morao je da se pomiri s tim da slava ima dve oštrice – jedna nemilosrdno seče put do trofeja, druga uspostavlja ravnotežu između velikih očekivanja i velikih razočaranja. Đokovićevo je da tu ravnotežu poremeti i na svoju i na našu radost, a svaka njegova velika pobeda biće dočekana kao čin rodoljublja.

Patriotizam je u Španiji dokazao tako što mu je na poleđini majice pisalo Srbija, a na grudima stajao državni grb. Po tome se, međutim, ne izdvaja od hiljada sportista koji su se borili u dresu reprezentacije.

Mi boljeg tenisera nemamo. Zato ćemo Đokovića s razlogom najviše i veličati, ali ćemo ga s punim pravom najviše i kritikovati, s iskrenom željom da će se od toga braniti na terenu.

Njemu drugi apologeti nisu ni potrebni, pogotovo ne oni koji, uzimajući ga u zaštitu, što i može da se razume, s dve-tri neprimerene rečenice kao gumicom grubo brišu sav Armenulićev doprinos našem tenisu. Sadašnji selektor Obradović smatra da je njegovog mnogo uspešnijeg prethodnika, i dan-danas najvećeg teniskog autoriteta kod nas, pregazilo vreme. Korisnije bi bilo da stavi prst na čelo i nađe odgovor na to zašto nas je pregazila Španija.