Ratko iz Kenije

PRE SEDAM GODINA DENIZ ARTO je u francuskom teorijskom časopisu „Spoljna politika” dao prikaz knjige „Vođenje modernog rata” bivšeg vrhovnog komandanta NATO-a, američkog generala Veslija Klarka. Pokušavajući da objasni zašto je Vašington podržao kosovske Albance u ratu protiv Srba 1999. godine i kasnije, francuski autor je naveo: „Na isti način kao što je podržavala Bin Ladena u borbi protiv Sovjetskog Saveza u Avganistanu tako je američka vlada podržavala i kosovske Albance, jer su bili neophodni saveznici da bi se Rusija udaljila iz svoje tradicionalne zone uticaja”. Za one kojima još nije jasno zašto Rusija podržava Srbiju oko Kosova eto francuskog objašnjenja.

DA LI REINTEGRACIJA U NATO slabi Francusku? Diskusije o tome prisutne su na političkoj sceni te države, koja je i do sada bila treći najveći finansijer Alijanse, druga po redu po učešću vojnih snaga u operacijama NATO-a, koja učestvuje u NATO snagama za brze intervencije i u grupi za transformaciju Alijanse u Norfolku u Virdžiniji. Francuska je, dakle, već godinama vrlo prisutna u Alijansi, uzdržana u stalnom komandnom lancu i nezavisna u odnosu na grupu za nuklearno planiranje. Sada kada se Pariz potpuno vratio u NATO, Francuska taj potez objašnjava potrebom i jačanja svoje uloge u Alijansi, ali i imperativom jačanja evropske odbrambene politike. Za Francusku, opasnost bi moglo predstavljati, s jedne strane, veliko približavanje Vašingtonu, i, s druge strane, potpuna potčinjenost NATO-u. Jer, Pariz bi mogao da stavi na kocku ogromne simpatije koje je godinama sticao na račun nezavisne spoljne politike, ukoliko se nova francuska uloga svede na poziciju američkog „pomagača” kojih već ima i previše. Miteran i Širak vodili su nezavisnu politiku i imali su mogućnost istinskog dijaloga sa svim zemljama, i kao i takvi mogli su i da dozvole približavanje NATO-u. Predsednik Nikola Sarkozi šalje Vašingtonu vrlo snažne poruke i podrške i lojalnosti. Drugi u svetu to mogu da shvate kao da francuska uloga posrednika u međunarodnim sporovima sada, zapravo, slabi. Jer, ostali su bili i brži i umešniji u ulozi privilegovanog američkog saveznika. Francuska vredi više. I zaslužuje više.

NEMA IRANSKE ATOMSKE BOMBE, IMA ATOMSKE BOMBE. Vašington još jednom na delu pokazuje neozbiljnost kada je u pitanju oružje za masovno uništavanje, poput atomskog. Prvo je administracija Džordža Buša optuživala Irak i Sadama Huseina da Bagdad ima tajno oružje za masovno uništenje, od hemijskog do biološkog i nuklearnog. Kada su američki vojnici ušli u Irak 2003. godine ništa od toga nije i pronađeno. Mediji koji su spinovali priču o tajnom oružju Sadama Huseina posuli su se pepelom i nikom ništa. Zatim je američka administracija optužila Teheran da radi na programu tajne proizvodnje nuklearnog oružja i sve je ukazivalo na rat protiv Irana. Da bi krajem 2007. godine američke obaveštajne službe sa dve rečenice srušile tadašnju američku politiku prema Iranu: „Iran ne radi na programu proizvodnje atomskog oružja, Teheran je taj program zaustavio još 2003. godine”. Reklo bi se da je tada pukla bomba u priči o iranskoj atomskoj bombi, iako nije pukla nikakva iranska bomba, niti je bačena neka američka bomba da se ne bi proizvela iranska bomba. No, nova američka administracija predsednika Baraka Obame nudi sada Teheranu maslinovu grančicu ako odustane od programa proizvodnje atomske bombe, a u tom kontekstu Vašington snažno lobira i u Moskvi da Rusi odustanu od transfera nuklearne tehnologije u Iran. Svet je zbunjen, kome sada da veruje, američkoj obaveštajnoj zajednici, ajatolasima u Teheranu, ili novom američkom predsedniku Obami. Jer, ispada da ni on ne veruje američkoj obaveštajnoj zajednici od 16 obaveštajnih službi. Šta da kažu tek novinari koji o tome moraju da pišu, kome oni da veruju? Na sve to Izraelci mudro ćute. Ostaje mi da verujem samo njima. Jer, oni ne veruju ni Amerikancima.

BiH JE DOBILA NOVOG VICEKRALjA, novog visokog predstavnika međunarodne zajednice, austrijskog diplomatu. I njemu ostaju ovlašćenja da smenjuje i postavlja lokalne političare, da donosi mere i suspenduje lokalne zakone sa njegovom konačnom odlukom. Na koje niko nema pravo na žalbu. Ovlašćenja koja nisu pod bilo kojom vrstom demokratske kontrole. Između tri naroda BiH i gospoda Boga postoji samo visoki predstavnik međunarodne zajednice. Koji je verovatno izaslanik Isusa Hrista u BiH. Koja treba da uđe u NATO i u EU. U skladu sa visokim standardima demokratije i parlamentarne kontrole, što je sve uslov za ulazak u evroatlantske integracije.

PEKING JE ODBACIO PRIMEDBE VAŠINGTONA „da je  kineski program vojnog jačanja netransparentan”. Istina, Kina ubrzano gradi tajnu bazu za nuklearne podmornice na ostrvu Hajnan, sve u stilu filmova o Džejmsu Bondu: tropska klima, beli pesak predivnih plaža, bogati emigranti i prelepe devojke. Jer, odmah pored baze, koja se zove „Sanja”, a koju neki na Zapadu nazivaju i baza „Džulin”, već su održana dva takmičenja za izbor Mis sveta. Otpadaju, znači, američke optužbe da je vojno jačanje Kine netransparentno. Misice to mogu najbolje da demantuju.

TRAŽEĆI RATKA MLADIĆA, KENIJCI su na plaži Indijskog okeana uhapsili jednog brata Hrvata. Kažu, liči na njega, a govori i isti jezik. Uskoro će 20 godina od poslednje velike konferencije nesvrstanih, održane u Beogradu. Dobra čestitka iz daleke Kenije...