Mirovne misije, borbene misije

POTPREDSEDNIK SAD DžOZEF BAJDEN posetiće ovog meseca Srbiju. Posle sahrane maršala Tita to je prvi dolazak potpredsednika SAD u Beograd. Šta Srbija može da očekuje od te posete? Nesumnjivo, potpredsednik Bajden učtivo će saslušati sve ono što Beograd ima da kaže o Kosovu. Koje je za Ameriku završeno pitanje. Za Srbiju nije i zato se i obratila Međunarodnom sudu pravde u Hagu. Postoji li tu neki prostor za eventualnu korekciju američkog stava o Kosovu? Može li pravno neobavezujući stav Međunarodnog suda pravde u Hagu po pitanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, pod uslovom da bude jasan, nedvosmislen i u korist Srbije, dakle da li takav stav može da utiče na Vašington?

U kontekstu ofanzive šarma predsednika Baraka Obame i njegove pružene ruke dojučerašnjim članicama „osovine zla” moguća je i ova opcija: sud u Hagu donese mišljenje koje ide u prilog Beogradu, Vašington zatim diskretno pritisne Prištinu da se dijalog, pregovori, ili razgovori opet pokrenu i na kraju dođe do podele Kosova. Srbija, koja je mudro išla na diplomatsko-sudsko rešenje, dobija teritoriju severno od reke Ibar, a srpskim enklavama i kulturno-verskim spomenicima i institucijama garantuje se najviši stepen zaštite.

Dakle, je li to moguće? Naravno, postoji nekoliko „ako” da bi to bilo i teoretski moguće. Potpredsednik Bajden verovatno o Kosovu neće u Beogradu iznositi neke nove američke stavove, njega u Srbiji zanimaju neke druge stvari. Kako će Beograd potpredsedniku Amerike prezentovati problem Kosova ostaje da se vidi. Kao što ostaje i činjenica da su svi na Balkanu rešili svoje nacionalno pitanje sem Srba. Jer, tokom najvećeg dela 20. veka određujuće političko pitanje glasilo je: šta mislite o Sovjetskom Savezu? Početkom 21. veka ono glasi: šta mislite o Americi? Odnosno, neko bi možda pojednostavio u stilu: recite mi kako vidite Ameriku pa ću vam reći ko ste. Srpska državna verzija pitanja trebalo bi valjda da glasi: šta mislite o Kosovu? Eto šanse da u Beogradu to još jednom pitamo Vašington.

KONGRES TEŽI OD RUSA. Republikanski senator Ričard Luger najavio je „ukoliko SAD i Rusija postignu novi dogovor o obnavljanju sporazuma o smanjivanju strateškog nuklearnog naoružanja START iz 1991. godine, a taj sporazum ističe 5. decembra ove godine, biće teško da se procedura ratifikacije eventualnog novog sporazuma o redukciji strateških nuklearnih sistema obavi u Kongresu do kraja ove godine”. To je samo potvrda malo poznate činjenice da je nuklearna strategija vrlo suptilna umetnost. I u Rusiji i u SAD ima onih koji smatraju da je rizik novih nuklearnih sporazuma mnogo veći od onoga koji proističe iz postojećih sporazuma, čak i kada im prestane važenje. U svemu tome brojanje nuklearnih bojevih glava ili lansirnih sistema nije jedini problem. Važno je gde su atomske glave i sistemi za lansiranje raspoređeni. Nuklearnim žargonom rečeno, „da li su u stanju da opstanu”? Da li su loša meta za protivnički prvi nuklearni udar, ili su upadljivi? Tu su i problemi sa „potplafonima” u nuklearnim trijadama Rusije i SAD, „potplafoni” za bojeve glave lansirane sa kopna, mora ili iz vazduha. Logika nuklearnih pregovora SALT izrodila je nuklearne nemani: ograničavajući broj raketnih lansera, a ne bojevih glava sporazumi su podstakli supersile da trpaju što je moguće više bojevih glava u svaki silos na kopnu, ili na podmorničkim lansirnim cevima. Posebno je pitanje američka antiraketna odbrana u Evropi, debata o njoj u Americi jedva da ima mnogo veze sa nacionalnom bezbednošću, jer se to pitanje duboko ispolitizovalo pri čemu republikanci nastoje da demokrate prikažu kao slabe u sferi odbrane. Istovremeno, i evropski saveznici Amerike ne protive se raketnom „štitu” verovatno i iz nostalgije za dobrim starim debatama iz vremena hladnog rata.

MIROVNE MISIJE, ZAPRAVO BORBENE MISIJE postale su glavna delatnost oružanih snaga zemalja koje su pre nekoliko godina, ili tek nedavno ušle u NATO. Alijansa je programirala da svaka država članica NATO-a ima osam odsto svojih oružanih snaga spremnih za mirovno-borbene misije koje obavlja NATO u svetu. Radi podsećanja za one koji idu u takve misije: nema podele strategijske odgovornosti i najviših komandnih ovlašćenja između američkih i ostalih komandi, nema američkih snaga pod stranom komandom, ili stranom jurisdikcijom, nema zavisnosti od saveznika, ili međunarodnih instanci kada je reč o američkim operacijama izvan okvira NATO-a, nema savezničkog ili drugog međunarodnog učešća u vojnim operacijama bez kontrole SAD i dovoljne vojne interoperativnosti sa angažovanim američkim snagama po standardima SAD, nema povezivanja ratnih dejstava, odnosno interventnih snaga i mirovnih međunarodnih snaga na poprištu sukoba, već se ova dva zadatka i snage koje treba da ih izvedu razdvajaju... To su prioriteti američkog vođstva i svako onaj ko govori o nekakvom vojnom partnerstvu sa Amerikom neka se prvo upozna sa ovim detaljima.

GEOINŽENjERING I MEKSIČKI VIRUS biće, naravno, sada špekulacija je li taj najnoviji „svinjski grip” u Meksiku neko namerno izazvao, ili je virus „pobegao” iz nečije laboratorije? Uz pomoć genetskog inženjeringa moguće je napraviti virus raznih bioloških agenasa, iako skeptici kažu da je priroda već proizvela tako mnogo klica koje napadaju ljude na strašne načine da vojnici i nemaju razloga da stvaraju nove...