Drugi su izabrali razvoj

Monetarni odbor Narodne banke Srbije razmotrio je juče aktuelna ekonomska kretanja i odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na dosadašnjih 14 odsto. Tačka i kraj. Iznenađenje? Možda, jer se među bankarima, ali i pojedinim ekonomskim analitičarima provlačio glas o mogućem smanjenju te kamate iz sasvim jednog prostog razloga – Srbiji je u ovom času veći problem recesija nego inflacija. Treba izabrati manje zlo.

U saopštenju sa jučerašnje sednice Monetarnog odbora ne kaže se za čime su se njegovi članovi poveli donoseći takvu odluku, ali i bez toga neke stvari daju se naslutiti. Kod nas još nije doneta ne samo stručna, već i državna, odnosno politička odluka – šta nam narednih meseci valja činiti. Šta je prioritet nad prioritetima? Ako nismo dovoljno spremni i sposobni da zavirimo u sopstvenu ekonomsku „utrobu”, u kojoj se ništa dobro ne „kuva”, nisu nam nepoznata iskustva razvijenog sveta i susednih evropskih zemalja.

Po svedočenju uglednog profesora Davora Savina, Engleska centralna banka je prateći razvoj krize u svetu, ali baveći se i svojim domaćim jadom, osnovnu kamatnu stopu svela na svega 0,5 odsto. To je najniža cena novca u Engleskoj od osnivanja banke – 1694. godine. Istim ili sličnim smerom krenule su Federalne rezerve Amerike, Japan, Evropska unija, odnosno 15 članica njene monetarne unije. Pali su euribor i libor. Svi su pohrlili da, po teorijskom receptu, jevtinim novcem pokrenu svet finansija, a bankama, realnom sektoru i građanima upute najjači mogući signal – radite, proizvodite, trošite… Za sada taj recept još ne daje očekivane rezultate. Svi su uplašeni za svoje pare, strepeći i od mogućnosti da može biti gore. Potrebno je vreme da se ekonomski točak pokrene u novom smeru, a sa njim vrati poverenje svih tržišnih igrača jednih u druge, ali i u sistem koji je doživeo pravi slom.

Kod nas, koji se još učimo osnovama kapitalizma, osnovna kamata stoji kao Mont Everest. Ne samo zbog visine, već i po svojoj stabilnosti. U NBS, kao nezavisnoj monetarno-kreditnoj instituciji, za sada ne prate svetski trend ili to čine veoma sporo. Niko, naravno, ne očekuje niti je moguće da NBS, po primeru Engleske, svede referentnu kamatnu stopu na par procenata. Ne samo zbog naše dvocifrene stope inflacije. Evropa, pa i ta Engleska, ima sasvim drugačije ekonomske prilike, finansije, fiskalnu politiku… ali nama treba razvoj, a razvoj znači niže kamate i – inflaciju. Čak i da ne bude „štampanja” para.

Vlada je učinila što je, za sada, mogla. Minimalnim podsticajnim sredstvima pokrenula je banke da iz svojih izvora pomognu proizvodnju i plasman robe. Makar i po sistemu „staro za novo” čak i tuđe robe, ali to je malo. Simbolično. Potrebne su mnogo udarnije doze para, ali ne po aktuelnim kamatama od 20 i kusur procenata. Zato prvi korak u tom postepenom i smišljenom kresanju kamate, najpre osnovne, a potom i komercijalnih, država mora da povuče prvi korak odlukom – šta želi.

Razvoj i antiinflaciona politika ne mogu u isti čas. Izbor je naš.