Robin Hud protiv Superhika

Na vidiku je zakon o oduzimanju imovine stečene nelegalnim putem. Jedva čekamo. Radujemo se. Da stavimo soli na rep srpskoj mafiji.

Jer, do sada je računica bila jako prosta i primamljiva: na primer, ukradem, dobijem kao mito ili prodajem drogu, i zaradim pet godina zatvora, a kad posle toga izađem na slobodu, ostane mi šest miliona evra koje sam stekao na takav, nezakonit i kriminalan način. Mesečno 100.000 evra. Plata kao vrata. A da sam tih pet godina proveo na naftnim platformama u Severnom moru, ili kopao opale u podzemnim hodnicima rudnika u Australiji, zaradio bih tek i samo mali deo te sume.

Dakle, da se kriminal isplati, dugo je kao poruka mladima bila obavezna lektira. Normalno, čak i ako te u’fate! Zato sada nema dovoljno mesta u zatvorima, pa gradimo pet novih. Čak i uvodimo "elektronske lisice" za one koji bi i posle gradnje novih kazamatskih kapaciteta ostali napolju, jer su malo manje krali od ostalih. Mafiju treba udariti tamo gde je najviše boli – uništiti njenu finansijsku moć, pa će, ako bude usvojen Predlog zakona, srpska policija, tužilaštva i sud dobiti efikasan mehanizam za obračun s kriminalom. Novi akt će omogućiti da se proverava, čak i više godina unazad, poreklo imovine za koju se sumnja da je stečena kriminalom.

Sličan zakon imaju mnoge zemlje. Tako je u Italiji prošle godine oduzeto pet milijardi evra od firmi i pojedinaca koji su dovedeni i optuženi da su u vezi s mafijom ili deo nje. A mafijaško bogatstvo, procenjuje se na Apeninima, veće je od spoljnog duga ove zemlje. Ili, na primer, Irci. Oni su posle uvođenja ovakvog zakona za kratko vreme inkasirali 200 miliona evra. A ima ih samo tri miliona, po popisu. Najviđeniji kriminalci su kod njih bili čak i socijalni slučajevi. Primali pomoć države da prežive, a imali jahte, vile, ergele... Irska je daleko, ali i nama je ikonografija slična. Mnogi "viđeni" za koje se zna "da imaju", na papiru nemaju ništa, ne plaćaju poreze, a navodno stanuju u jednosobnim stanovima ili kod rođaka koji su im "izašli u susret". U Irskoj je osnovana agencija čiji je nezvaničan naziv "Robin Hud", jer je ovaj šervudski junak svojevremeno otimao od bogatih i davao siromašnima. U celoj priči je malo problematično to što će kriminalci morati da dokazuju da ono što imaju nisu stekli na ilegalan način, a naša agencija će imati (ako prođe predlog) široka ovlašćenja. Na udaru će biti mnogi, jer se predviđa retroaktivna kontrola. Što znači da će na red doći neki, a nije ih malo, koji su glumili i oponašali Superhika, čuvenog junaka stripa o Alanu Fordu, pa otimali od siromašnih i davali bogatima. To jest, sebi. Jedino se neki pribojavaju da će neki "da se izvuku". Dok naši brzi sudovi reše slučaj, oni lepo zataškaju, rasprodaju i sklone pare na sigurno mesto. Za takve je zakonodavac predvideo "zamrzavanje imovine" dok sudovi, nama već poznatom čuvenom brzinom, ne reše da im imovina bude oduzeta. Jedino se prisećam i bojim toga da su mnoge dobre ideje ostale samo ideje i da će neki novi Robin Hud doći u iskušenje – da uzme ponuđeni deo kolača i zažmuri tamo gde treba.