Mačje misterije

Diksi Hemingvej sa slavnim prezimenjakom Ernestom baš nikakve veze nema: ona je bivša detektivka koja se posle tragične smrti muža i ćerke vraća u rodni grad i postaje pet-siterka – negovateljica kućnih ljubimaca svih vrsta: pasa, mačaka, kornjača, papagaja. Četiri romana Blejz Klement pripovedaju o ubistvima i zločinima koje Diksi mora da razreši u pauzama između šetanja pasa i češljanja mačaka. Slučajevi se vrte oko kućnih ljubimaca i njihovih vlasnika: tako u najnovijem romanu Klementove Mačkarka na usijanom limenom krovu glavnu ulogu igra Leo,mačak rase „čokoladna havana“. On obznanjuje da se dogodilo svirepo ubistvo tako što naokolo raznosi gazdaričinu krv na šapicama; u napetom finalu romana saplešće ubicu svojim dugim repom koji je prethodnih dvesta strana uvek bio tamo gde ne treba; džakče sa mačjom hranom poslužiće kao sklonište za novac koji je žrtva ukrala. Diksi efikasnijeg pomoćnika zaista nije mogla poželeti.

Čovekolika junakinja Klementove je zamišljena kao „tvrdi“ etički balans i pouzdan vaspitni uticaj: čitaocu se šalje nedvosmislena hrišćanska poruka da se za bližnjeg moramo brinuti, ko god, kakav god i u čemu god bio – koži, krznu, dlaci. Diksi je pažljiva i saosećajna preko svake mere: nalazi posao osamdesetogodišnjem penzionisanom klovnu, obilazi bivše klijente u staračkom domu, rešava ljubavne jade paralizovanog mladića,a dečaku koji se oporavlja od operacije na mozgu prošvercovaće u bolnicu njegovu kerušu Mejzi – čudesni oporavak sledi, u šta nismo ni sumnjali. Diksi deli kućne obaveze i odgovornosti sa bratom vatrogascem, njegovim dečkom i lepo vaspitanom dugodlakom macom Elom Ficdžerald i pomalo je zaljubljena u lokalnog policijskog inspektora. Iako se u rešavanju slučajeva suočava sa pohlepom, ucenom i surovošću svake vrste, sumorna strana života neće sprečiti pobedu dobra i pravde, pa se sve sage o Hemingvejevoj završavaju idilično: misterije su odgonetnute, zločinci iza rešetaka,a mačji i kučeći siročići zbrinuti kod novih vlasnika koji će ih voleti, paziti i – slušati.

O mačkama koje rešavaju policijske slučajeve (ili sapliću detektive dok to čine) pišu i Klea Sajmon, Rita Mej Braun, Nevada Bar. Lilijan Džekson Braun je o novinaru Kvilu i dve sijamske mace, Koko i Jam-Jam, napisala ukupno trideset i pet romana. Ubistva nikad nisu odviše krvava, zločini nikad morbidni; zapleti su jednostavni a raspleti očekivani. Mačke se u ovakvim knjigama dele na „detektivke“ i „družbenice“: ili „aktivno rešavaju slučaj“, ili se maze oko vlasnika kad se vrati iz ekspedicije, prljav i razočaran. Junakinja knjiga Laure Levin, koja se zove Džejn Ostin (!) a zarađuje za život sastavljajući oglase „lične prirode“, ima mačka Prozaka kome prepričava nevolje svojih klijenata – Prozak, naravno, pomaže u rešavanju krađa i ubistava tako što nezainteresovano (ali nadasve terapeutski) sluša gazdaricu i jede samo najskuplje marke mačje hrane. Sijamac Koko, družbenik novinara Kvila iz romana Lilijan Džekson Braun, jede lososei piletinu, obožava da gleda ptice i ruši knjige sa polica: sa tvrdoglavim prezirom odbija „običnu“ mačju hranu, ne voli da se mazi, ali bez greške nanjuši zločin i iskopa odlučujući dokaz. Kokova partnerka Jam-Jam je prividno ljubaznija i kooperativnija, ali voli da kraducka svetlucave predmete i igra se lopticama od papira koje prethodno izbaci iz kante za đubre. Junak Marte Grajmz je mačak Siril koji stanuje u Skotland jardu, pod vernom paskom detektivskog kora; Sali, jedna od mnogo felinskih junakinja Marijan Babson, nasleđuje milionsko bogatstvo pa se za starateljstvo nad njom bore mnogi pohlepni rođaci s nečasnim namerama – u cilju svoje sigurnosti biće preventivno kidnapovana (odnosno, ketnapovana). Vlasnici ovih visprenih mačaka su pekari i bibliotekari, novinari i detektivi: muči ih kriza srednjih godina ili sećanje na porodične tragedije i propale brakove, ali nikad ne gube veru u bolje sutra, zakon i pravdu.

Mačji detektivski pripravnici rešavaju slučajeve u koje su im vlasnici upleteni,a neretko i sprečavaju tragedije: srebrnosivi mačor Džo Grej i njegova verna ljuba Dulsi iz romana Širli Ruso Marfi osujetili su bombaški napad u kom bi stradalo pola sela i lokalna crkva. Autorke malih mačjih epova (ženska ruka dominira u ovom mikrožanru) ne idu dalje od ambicije svog nedosegnutog uzora, Agate Kristi, da osmislei reše„tiha ubistva u domaćinskom okruženju“. Mačje epopeje ionako su pritoka detektivskog romana, zvana „ugodne misterije“: zapleti i junaci su „umiveni“, laki poroci i teška zverstva se taktički prećutkuju,a morbidni ili bizarni detalji se zaobilaze. Okruženje je idilično (usporeni provincijski gradić ili skrovito primorsko mestašce), sve nevolje su prolazne i rešive,a spokoj se neizostavno vraća u mali licidarski svet, kao da klanja, krađa i ucena nikad nije ni bilo.

Mačjim misterijama koje se već decenijama naveliko pišu i dobro prodaju zajedničko je jedno – ne želja za literarnom slavom ili novcem, niti samo ljubav prema životinjama, kao što bismo naprečac pomislili. Autori ovih saharinskih pustolovina realizuju vekovnu fantaziju svih mačkara: male dlakave svojeglavce pretvaraju u simulakrum ljudskog bića. Antropomorfizovani mačji junaci od neprikosnovenog epicentra našeg doma i naše svakodnevice postaju središnji interes teksta koji čitamo. Odlučujuću ulogu u rešavanju zločina na papiru i u hvatanju krivca u imaginarnom svetu mace su dobile zahvaljujući našoj tajnoj želji da proširimo sferu njihovog uticaja. Kad već u kući i dvorištu zavode red, što ne bi i u nekoj detektivskoj basni?