Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.95	103.57	103.26
126.99	127.76	127.38

Moj život u inostranstvu

12.11.2016 u 19:51

Atestirani varilac Slavko

U Kazahstan sam došao neplanirano. Planirao sam da otputujem u Egipat. Krstarenje Nilom bilo je nešto što sam mnogo želeo. To je želela i moja supruga. Sve kockice su se složile, našli smo aranžman preko agencije u koju smo imali poverenje, uplatili smo, u mislima sam već bio tamo. A onda nedelju dana pred planirano putovanje generalni direktor je insistirao da putujem u Astanu. Objašnjavao sam da mi sleduje redovni godišnji odmor i da treba da putujem, odgovoreno mi je da će mi kompenzovati troškove koje sam napravio. Godišnji odmor ili će mi dodatno platiti ili ću ga iskoristiti kasnije. Ubeđivali su me da jedan profesionalac ne može jedno letovanje stavljati iznad profesionalnog izazova. Ni sam ne znam da li sam mogao da ne prihvatim njihov zahtev i da insistiram na odmoru koji mi je

Moj život u inostranstvu

07.11.2016 u 17:13

Švajcarska pravila za mamu i dete

Evo nas u Bazelu i sad nas je troje. Naš mali treći član došao je na svijet prije nekoliko mjeseci u najluksuznijoj bolnici na svijetu. Troškove pregleda za vrijeme trudnoće, samog poroda i boravka u bolnici u Švajcarskoj snosi zdravstveno osiguranje. Ono mjesečno najmanje iznosi 200 franaka, a što je mjesečna premija viša, to vam je godišnja franšiza preko koje vam se sve refundira niža. Sa najjačim trudovima dolazim u porodišlište, prostranu, osvjetljenu prostoriju sa malim bazenom, ogromnim krevetom, nekakvim pilates loptama, šupljim stolicama i svim pomagalima za porod koje je savremena medicina mogla da smisli. Nekoliko mjeseci prije termina kući vam pošalju upitnik o tome kako biste željeli da se porodite – da napune bazen ako se odlučite za porođaj u vodi. Kad sve prođe,

Moj život u inostranstvu

04.11.2016 u 16:32

Traženje stana u Kijevu

Prošlo je pola godine od mog dolaska u Kijev. Normalno sam se kretao gradom, centar mi je bio dobro poznat. Dalje od centra neke delove grada sam znao, neke nisam. Stanovao sam nedaleko od centra, ofis mi je bio blizu stana. Pošto je trebalo putovati samo jednu stanicu, obično sam išao peške. Voleo sam da prošetam i te šetnje su mi prijale. Iako se obim posla smanjivao, trebalo je da nam iz Beograda doputuje novi inženjer, koji je uradio projekat grejanja i ventilacije za objekat koji smo gradili. On je za izvođenje tih poslova trebalo da bude autorski nadzor. Trebalo je da doputuje sa suprugom i dvoje male dece. Iz našeg predstavništva u Beogradu mene su nazvali i saopštili mi da za njega nađem adekvatan stan. Nisam se bavio tim poslom i to sam im odgovorio. U firmi je bio čovek zadužen za

Moj život u inostranstvu

30.10.2016 u 08:27

Nostalgija na trideset i tri obrtaja

Čekam suprugu na starom trgu, odmah pored „Volvoa”, gde radi, da završi svoju smenu kako bismo zajedno prošetali gradom do kuće. Stari trg u Ulofstremu. Mali gradić u Švedskoj. Daleko od Stokholma, malo dalje od Geteborga, blizu Malmea. Čista švedska provincija. Ušuškan borovom šumom, okružen predivnim jezerima i ispresecan bistrim rečicama. Turističko-industrijsko mesto, gde je „Volvo” sa svojom fabrikom karoserija žila kucavica. I ja sam deo ovog automobilskog giganta poslednjih tridesetak godina. Lepo, toplo septembarsko veče. Blizu klupe gde sedim je bioskop. Čekajući, pažnju mi privlači svetleća reklama sa filmskim posterima šta se daje na repertoaru. Prvo, mali šok. Nakon toliko godina, sedma umetnost se setila „Buba”. Muzičke institucije bez premca. Svi znamo šta su četiri

Moj život u inostranstvu

25.10.2016 u 12:14

Nemačko Lijevče polje

Svježe, sunčano jutro potkraj ljeta 2016. Među javom i med snom, kao i svakog jutra, jurim na posao po znanim prolazima i prečicama željezničkih stanica. Slušam Hladno pivo, nisam odavno. Poput Azre ili EKV-a, savršeno se uklapaju u moj berlinski tempo. A i odlični su za razbuđivanje. Gradski metro, četvrta stanica, silazim, eskalator prvi, drugi, peron treći, sjedam na klupu i čekam sledeći voz. Dobro je, nema vijesti o kašnjenju. Jedan čas posmatram ljude. Dvadesetak metara od mene stoji jedan gospodin koji me neodoljivo podsjeća na Vladetu Jerotića. Nada se poigrava sa mogućim ushićenjem: nije on, jeste, nije. Nije. Pa ipak i sama mogućnost susreta sa njim uljepšala mi je dan. Nedavno sam sanjala da je Ivo Andrić došao da me posjeti. Pokazujem mu njegovu sobu i ostale prostorije po stanu i

Moj život u inostranstvu

21.10.2016 u 12:55

Državljanstvo

Kroz čitav život, još od rane mladosti, prate me susreti sa pijancima koji me nalaze na najrazličitijim mogućim mestima. Predvođeni nekrunisanim guruom kafanske filozofije, pokojnim Batketom Baronom Šampionom iz mog rodnog Zaječara, prenose mi svoje priče ispred prodavnica, po zadimljenim kafanama, vozovima, autobuskim stanicama... ali i na mestima na kojima ih najmanje očekujem. Dragi su mi i mili ti susreti sa ljudima koji su mogli mnogo, bili talentovani, imali puno, a na kraju sve to meni i mnogim drugim slučajnim sagovornicima prepričavali uz flašu i čašicu. U jedno sam siguran. Svi mi na kraju padnemo, pitanje je samo kako ko podnosi dno. Tog jutra sve se lomilo u meni. Još jedna u nizu žestokih svađa. Meni i Jaci ne ide. Mučimo jedno drugo u našem kratkotrajnom braku bez

Moj život u inostranstvu

17.10.2016 u 17:47

Ljubav u Mutapovoj 6

Živim ovde u inostranstvu, u Americi, dvadeset godina. Sedamdeset i druga mi je i razmišljam o jednom događaju koji se desio kada mi je bilo sedamnaest. Bio sam valjda završio srednju školu i odlučio da odem na letovanje sa izviđačima. Polagao sam ispite za značke (bilo ih je tri bronzane, srebrna i zlatna). Druženje sa izviđačima je bilo uvek aktivno, uvek se nešto dešavalo. Na primer, za dobijanje značke trebalo je pokazati znanje neophodno za snalaženje u nepoznatoj šumi uz pomoć mape i kompasa. Letovanje je bilo pod šatorima u prirodi sa drugarima koje sam znao iz škole. I tako krenemo mi na Taru, planinu lepoticu Srbije. Putovanje je bilo naporno. Prvo vozom normalnog koloseka, a onda „ćirom”, vozom uskog koloseka, klaj-klaj; na nekim delovima možeš da ideš pešice da protegneš noge pored

Moj život u inostranstvu

12.10.2016 u 13:04

Čikago na Dan Svetog Valentina

Pročitao sam priču davno, pre više od 20 godina, u „Čikago tribjunu”, jednom od vodećih američkih dnevnih listova, ali mi je ona, bez obzira na to što je prošlo toliko vremena, ostala duboko urezana u sećanju. Lutajući ruralnom Portugalijom, jedan čikaški novinar i putopisac je na jednoj visoravni smeštenoj duboko u Pirinejima sreo usamljenog čobanina. S obzirom na to da je odlično poznavao jezik, započeo je razgovor. Saznao je da čobanin, s grupom drugih, leta provodi u katunima, a da se u sela u podnožju planine vraćaju pre prvih snegova. Posle izvesnog vremena, saznaće i da je čobanin bio nepismen. Na kraju, kazavši da je Amerikanac, pitao ga je da li zna nešto o Americi. Nije znao mnogo. Mislio je da je Njujork njen glavni grad, znao je da je velika... „A da li si čuo za Čikago”,

Moj život u inostranstvu

07.10.2016 u 13:32

Kako bismo rekli (Rečnik Toronta 2)

FLAT IRON – PEGLA U oštroj račvi ulica Front i Velington je uzan, trouglasti park sa fontanom. Kroz krošnje drveća proviruje naslikan mural u “trompe l'oeil” tehnici. Zelena patina bakarnog krova i svetlo crvena cigla, spojene gotsko-romanskim stilom je zgrada sa muralom. Čudnog imena “Flat Iron”. Izgrađena pre one poznatijeu Njujorku. Okružena je soliterima. Kao da ju je neko, krišom, iz kraja 19 veka, preneo u vreme kojem ne pripada. Da oživi šarm tog vremena. DISTILLERY DISTRICT - DESTILERIJA Tamna je cigla na fasadama zgrada. Svetlija, na trotoarima između njih. Patina '30, natopljena viskijem. Za trenutak, kao da vidim senke “flappers” devojaka u malim oknima prozora, igraju u ritmu čarlstona i foks trota. “Džez

Moj život u inostranstvu

03.10.2016 u 11:55

Ameri dolaze

Američki građevinski radnici su opremljeni gotovo isto kao i njihovi marinci – minus oružje. Šlemovi, zaštitne naočare, maske, neprobojne čizme, rukavice, štitnici za kolena spadaju u obaveznu opremu i bez nje nije dozvoljeno biti na gradilištu. Na drugoj strani medalje smo mi: Bugari, Rumuni, Srbi, Bosanci, Poljaci... U odnosu na Amerikance i ljude koji rade za američke firme, mi smo opremljeni kao germanske horde naspram rimskih legija u početnim scenama filma „Gladijator”. Isprane majice i farmerke, patike u četvrtom stadijumu raspadanja, rasparene rukavice i čarape, dok se nošenje zaštitnih ili naočara za sunce ili, nedajbože, šlema smatra svetogrđem. Prva pomoć je posebna priča. S obzirom na to da je konzumiranje alkohola i kod njih i kod nas strogo zabranjeno, mi za razliku od njih, kao

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: moj život u inostranstvu